Књиге - музејски експонати

Светски путник и наследник породичне библиотеке Виктор лазић, окупио је српску интелектуалну елиту са жељом да у Београду направи јаку културну институцију - Музеј књиге и српске књижевности.

„Окупили смо, пре свега, људе од књиге. Циљ је да направимо једну нову српску културну институцију, за коју се надамо да ће у будућности бити један од стубова српске културе. Има нас више од 40 и тај број се повећава. Ту су знаменити српски књижевници, нпр. Перо Зубац који нам је даривао легат, као и Милован Данојлић. Подржали су нас и ушли у оснивачки одбор нашег удружења грађана и Матија Бећковић, Драгослав Михајловић, Емир Кустурица и многи други", каже Виктор Лазић.

У породичној библиотеци Лазић, коју су Викторови преци званично отворили давне 1882. у селу Кумане код Зрењанина, налазило се две хиљаде књига. Захваљујући залагању овог младог путописца и полиглоте, као и донаторима, библиотека данас у свом фонду има преко пола милиона библиографских јединица, од чега 200 хиљада књига.

Најстарије књиге у овој збирци су из 16. века. Ту су молитвеници из Монголије, Мјанмара, са Тибета и Конфучијанских манастира, на штапићима од бамбуса, дрвету, костима и палмином лишћу, књиге од свиле са јестивим листовима од пиринча, али и нејестиве од слоновог измета, као и најмања књига на свету, димензија свега три милиметра.

У библиотеци је и писаћа машина Гвида Тартаље, са тастатуром на оба писма, прво издање прве књиге Српске књижевне задруге из 1892, На Дрини ћуприја на кинеском и Аникина времена на хинду језику, рукописи Оскара Давича, Војислава Илића, Бранислава Нушића.

Са посебним поносом Виктор истиче прво издање Ламента над Београдом Милоша Црњанског, штампаног у Јоханесбургу, на посебном папиру у свега 25 нумерисаних примерака. Књигу је Музеју поклонио Милован Данојлић, као и последњу књигу Јована Дучића, штампану на дан песникове смрти.

Није лако ни побројати свеколико књижевно благо које се овде може видети.

"Наше намере су усмерене на отварање овог Музеја. Сматрамо да је то од великог значаја за српску културу и да је велика штета и да је незамисливо да земља која има овакву књижевност нема и Музеј српске књижевности", каже Виктор Лазић.

Музеј књиге би званично требало да буде отворен до октобарског Сајма књига.