Успешно пресађивање корена?

Писац Небојша Милосављевић каже да је привилегован јер се у три града, Крушевцу, Београду и Торонту осећа као код куће. У сваком од њих провео је 17,5 година свог живота. На промоцију књига у Крушевцу поранио је неколико сати, са жељом да обиђе гимназију, и у некадашњј учионици евоцира успомене.

„Гимназија је у многоме одредила мој живот, јер сам овде провео 12 година свог школовања. Моја основна школа је била на 3. спрату ове зграде. Формирало ме је и чувено гимназијско двориште, не само у неком физичком, спортском смислу, него и у духовном, друштвеном", каже Небојша.

Одрастати на крушевачкој калдрми за Небојшу је значило бити у сталном гарду, што изоштрава чула, што касније и те како користи у животу.

„Навикао сам да идем кроз живот отворених очију, и да гледам нешто што можда неки људи не примећују. Биће ми много теже овде него на промоцијама у Торонту, Њујорку, Чикагу, јер ће овде бити људи који ме знају од малена, и према којима морам да будем најискренији на свету", каже Небојша.

Кроз урнебесну комедију нарави и замену идентитета, Небојша у књигама описује српске исељенике у Канади, рушећи предрасуде о емиграцији као о губитку наше елите. Тако су настале већ антологијске приче Зашто волим Канаду и Говорите ли серглиш.

„Небојша се бави суштином, када изместите нечије корене и пресадите га у неку другу башту, а у исто време он вуче земљу са кореном који сте пренели", каже писац Петар Лукић.

Брз на осмеху и подсмеху, Васа је, како га Крушевљани зову, после гостовања постао најчитанији писац у родном граду, јер сви који су стасали у Крушевцу знају да је друштвени живот Чарапана састављен од сталних такмичења у духовитости и да су увек били на цени они који су се у оштрој конкуренцији истицали.