"Коцкар", руски, а наш

У кинематографији се одувек сматрало великом храброшћу екранизовати књижевна дела руског филозофског писца Ф. М. Достојевског, која представљају врх светске класичне књижевсности.

Само најсмелији редитељи усудили су се да дела утемељивача психолошког романа, проткана фолозофском мудрошћу преточе на филмско платно, попут Браће Карамазових или Злочина и казне.

Бројни угледни гости, имали прилику да, после дуго година, још једном присуствују пројекцији филма, али и упознају и друже са редитељем и протагонистима тог филмског остварења, које је настало под необичним околностима.

"Реализован је у доба највеће инфлације која је владала тада у нашој земљи. То је важно рећи, јер смо под тим јако тешким условима успели да окупимо врло квалитетну глумачку екипу и направили смо, за оне услове и оно време, добар филм", каже Иван Ракиџић.

Новелу Коцкар Достојевски је писао подстакнут, у текућем тренутку стварности, актуелном полемиком која је вођена око питања начина живота Руса у иностранству и формирања типа иностраног Руса. Кроз лик Алексеја Ивановича, који је у поседу две страсти: љубави и коцке, писац је показао унутрашњи расцеп његове личности, амбијент у коме се налазио и понашање руског човека који у туђим просторима тешко напушта навике и лако се препушта новим уживањима.

„Ми смо кренули наивно, са жељом да снимимо монодраму, али наше амбиције су у међувремену порасле, па смо дошли и до филма", каже редитељ.

Стриктно држећи се фабуле и композиције у новели Достојевског, Милош Николић је Коцкара претворио у сценарио, а редитељ Ракиџић га, бриљантном глумом српских глумаца, њиховим беспрекорним улажењем у ликове јунака великог писца, обиљем раскошних костима, аутентично дочараног амбијента снимљеног у Србији - пренео на филмско платно.