Клуб повратника

Отићи, вратити се, отићи поново...као мантра врти се по главама многих успешних, образованих младих људи којима је срце у Србији, а спремни су за веће изазове које нуди каријера у иностранству. Шта кажу они који су се вратили?

Место на које увек можеш отићи је дом. Имати некога ко те воли без обзира на све, зове се породица. А имати то обоје зове се богатство. Они мало храбрији одрекну се тога и оду у другу земљу да уче или раде. Међутим, и међу тим храбрима има оних који се због носталгије врате својој земљи и својој кући. Да ли је само то разлог?

„Мене су повукли корени. Осетила сам носталгију у једном тренутку и пожелела сам да се вратим. Сада, када сам се вратила, моја се носталгија можда претворила у разочарање, али нигде није идеално. Уклопила сам се сада и овде", каже Сања Петричић.

Драгана Радишић се пре шест година вратила у Србију.

„У Грчкој сам студирала, завршила два факултета, вратила сам се у Србију, јер сам имала бољу позицију за почетак посла", каже Драгана.

Марко Маловић каже да се образовао у иностранству, а после је тамо боравио и као гостујући професор и истраживач.

„Бивао сам у дужим периодима у иностранству, али и у Србији сам присутан", каже Марко.

Каква искуства су понели са собом?

„Искуство у Швајцарској је одлично, тамо сам докторирао, био сам 13 и по година тамо, остварио сам се у науци, на Универзитету и заокружио једну фазу у свом животу. Пре две три године сам желео неке промене - а то је повратак у Србију", каже Мика Марковић.

„Научила сам да будем отворена овде, мислим да нам је то потребно. Научила сам да будем флексибилна, да схватам свет мало другачије, да умем да слушам", каже Сања.

Марко каже да су његова искуства углавном веома позитивна.

"Бити у друштву најумнијих, младих, амбициозних људи, било да сте у скамији, било да сте с оне стране катедре, и да подучавајући учите од њих је непроцењиво, и бити изложен тој количини информација и размени идеја и бити у средини где се иновативност цени а не кажњава, јесте непроцењиво искуство, што бих сваком младом човеку препоручио", закључује Марко.

Један од повратника, заправо повратница Јована, решила је да оснује групу Повратници у оквиру које ће се они који су се вратили дружити, размењивати искуства и правити планове за живот и рад овде у Београду.

„Настављам да лансирам неке нове пројекте, све је занимљиво и то ми се свиђа", каже Мика.

„Сви ми овде правимо своје мале помаке и демонстрирамо оно шта смо научили и оно у шта су нас научили да верујемо и у нашој средини", каже Марко Маловић.

„Ту сам зато што радим на Факултету за медије и комуникације, волим да радим са студентима", каже Сања Петричић.

Драгана Радишић развија свој бизнис.

"Недостаје ми море, али ни Дунав није лош", искрена је Драгана.

 


Потписи:
Сања Петричић
Драгана Радишић
Марко Маловић
Мика Марковић

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи