Срце у Ивановцима

Милован Данојлић је рођен 1937. године у Ивановцима код Љига. Дипломирао је француски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Радио је као новинар у листу Борба и лектор у Поатјеу у Француској, где и сада живи.

Он пише поезију, прозу, есеје, преводи. Ипак, себе најпре сматра песником.

Добитник је готово свих важних књижевних награда у Србији. Недавно је добио и Његошеву награду за животно дело.

Већ 30 година живи и ради у Француској, а пише на српском језику. Интересовало нас је како сачувати, па и обогатити наш језик када смо далеко.

„Обнављам га и освежавам тиме што пуно читам нашу књижевност, и народну и уметничку, а у кући говорим са женом и децом само српски. Пишем тамо ћирилицом, према томе нисам толико изложен удару страног језика као људи који у свакодневном животу живе и раде у тој земљи", каже Данојлић.

Родни крај и Србија му недостају па барем једном годишње воли да дође овде. И управо из љубави према отаџбини одлучио је да подигне цркву у завичају.

„Било је 2000 година хришћанства, па сам као поштовалац своје крсне славе Светог Николе решио да направимо једну малу цркву, према својим могућностима и о свом трошку, тако да она постоји и повремено ради", објашњава писац.

И за крај смо затражили једну поруку за оне који живе овде и једну за оне који су тамо далеко.

„Знате шта, овде живот није лак, а није ни онима тамо, само је на разне начине тешко. Надајмо се да ћемо некако испливати, мада не видим како. Мада живот је увек јачи од ових ствари, а поготово од политике, тако да увек остаје нада", закључује Данојлић.

Имао се Данојлић рашта и родити, као што и ми, његови читаоци, имамо рашта у његовим делима себе непрестано откривати.