Више од игре

Ово је прича о Владимиру Божиновићу, професионалном играчу тексас холден покера и шампиону. Са 6 година знао је већ све карташке игре, али изабрао је покер.

„Покер доживљавам као начин живота и као посао пре свега", каже Влада.

Покер је надмудривање, захтева стрпљење, смиреност, самопоуздање, а потребно је и знање и стално учење. Срећа, каже Влада, овде нема баш никакву улогу. А ни блеф.

„За то су потребне године и године усавршавања, напредовања, развијања знања, математичке и психолошке комбинаторике и многи други фактори", каже Влада.

Требало је да буде правник, али окренуо се покеру.

„Почео сам да играм крајем 2006. године са друговима из средње школе. Прва победа је била у септембру 2010. године на Белгрејд челенџу, првом великом турниру у Гранд казину. Учествовало је 79 играча, колико се сећам", каже Влада.

Седи и до 30 сати за столом, са кратким прекидима. Одиграо је неколико милиона руку, дан по дан, ниво по ниво, играч по играч... Тако је дошао и Баден, једна од три највеће серије турнира на свету, са 256 ичрача.

„Не могу да кажем да сам их све ја победио, јер то функционише мало другачије. После пет дана борбе изашао сам као најбољи. Прво место је за награду имало 185000 евра плус карта за учешће на финалном турниру у Лас Вегасу, чија је вредност још 25000 долара. Живим у Србији која је пуна предрасуда и људи углавном не могу да схвате и одвоје тексашки холден од задимљених станова и прокоцканих имовина", каже Влада.

А понекад губи и Влада...

„Морате да се навикнете на велике новчане добитке и губитке свакодневно", каже Влада.

Занимљиво је, међутим, да Владимир Божиновић, шампион у тексас холден покеру, никада не иде у кладионицу, рулет га не занима, нити игра игре на срећу. Покер увек, а када је за столом најбољи, тада је и интелектуални победник, што га посебно радује.