Његошево одличје

Песник, приповедач, есејиста и преводилац који три деценије живи у Паризу, Милован Данојлић, добитник је књижевне награде "Извиискра Његошева" за целокупан књижевни рад. Ова награда је установљена 2007. године.

Епархија будимско-никшићка установила је на дан Светог Василија Острошког 2007-ме године престижну књижевну награду Извиискра Његошева. Додељује се сваке друге године за најбољу књигу, сабрана или одабрана дела. До сада, ову награду су добили песници Миодраг Павловић и Рајко Петров и архиепископ цетињски Амфилохије Радовић.

Ове године, жири је одлучио да награду додели Миловану Данојлићу - песнику, приповедачу, есејисти и преводиоцу за целокупан књижевни рад.

„Нисмо очекивали...знате, ја сам већ у 77. години, а овакве ствари се дешавају повремено, јер људи гледају шта је ко радио, па је ето дошао и на мене ред", скроман је Данојлић.

Милован Данојлић је добитник готово свих важних књижевних награда у Србији, али за њега та признања не значе много.

„Награде су пријатна ствар, ако их не узимате одвећ озбиљно. Ја нисам ни уображен, ни одвећ сигуран у важност тога што радим. Признање, ко признање...ипак, дају вам неки мали подстицај и охрабрење које не траје дуго, али корисно је", каже књижевник.

Већ 30 година живи и ради у Француској, а пише на српском језику. Интересовало нас је како сачувати, па и обогатити наш језик када смо далеко?

„Језик је у мени, обнављам га и освежавам тиме што много читам нашу књижевност, народну и уметничку, а у кући са женом и децом говорим само српски. Пишем ћирилицом, и нисам толико изложен страном утицају од неких који живе и раде у тој земљи", каже Данојлић.

Родни крај и Србија му недостају па барем једном годишње воли да дође овде. И управо из љубави према отаџбини одлучио је да подигне цркву у завичају.

„Било је 2000 године хришћанства, па сам као поштовалац своје крсне славе Светог Николе решио да направим једну малу цркву, према мојим могућностима, тако да она, ето, тамо постоји и повремено ради...Свако жели да остави нешто иза себе", каже Данојлић.

И на крају смо затражили једну поруку за људе који живе овде и једну за оне који живе тамо далеко.

„Овде живот није лак, а није ни онима тамо. Само је на разне начине тежак. Надајмо се да ћемо некако испливати, мада не видим како. Живот је увек јачи од неких ствари, а поготово од политике. Увек остаје нада", оптимистичан је књижевник.

Имао се Данојлић рашта и родити, као што и ми, његови читаоци, имамо рашта у његовим делима себе непрестано откривати.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
23° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво