Кад катујеш траву у бекјарду

„Слава је друштвено-породични догађај који има религијски повод. Служи за једење и пијење, а неретко и за шизење и лудење. На њему се обично прича о политици и оговарају они који нису дошли. Увек се нађе неки теча који удави све присутне."

Овако у малом речнику носталгије, на крају своје претходне, треће по реду књиге, славу, као важан догађај у Срба, дефинише Небојша Милосављевић, новинар и писац.

Слава је тема и првог Милосављевићевог романа, Свети Никола у Торонту. Радња романа са елементима топле љубавне приче али и комедије заблуде одиграва се на Светог Николу у емигрантској породици у Торонту, а писац је покушао да прикаже парадигму наших нарави и да огољено наслика посебну врсту наше емиграције.

„Моја основна намера је била да опишем једну групу људи, пре свега сујету и похлепу која их покреће. Узео сам славу Свети Никола јер је то највеће окупљање наших људи, како у Србији, тако и тамо, у емиграцији. Кроз њихове односе и судбине, и све то што се дешава на слави, кроз једну криминалну, љубавну причу сам покушао да опишем нарави наших људи пре свега у Канади, али и у целој дијаспори", каже Небојша Милосављевић.

И град Торонто је један од јунака романа, па је са пуно духа створен литерарни мост између две земље, рекао је на промоцији канадски амбасадор Роман Вашчук, и додао да је Милосављевић веома успешно дочарао хибридни језик којим говоре српски емигранти, такозвани „серглиш".

„Серглиш је кованица коју сам ја направио када сам писао о том језику пре много година и он представља накарадни хибрид српског и енглеског језика којим се служе наши људи који живе на енглеском говорном подручју. То је мешавина која уништава наш језик, самим тим и национални идентитет", каже Милосављевић.

Ево једног примера: "Ја сам јуче катовао траву у мом бекјарду".

Небојша Милосављевић, некадашњи новинар „Политике", у Канаду је отишао пре двадесет година. У малом речнику носталгије, с почетка приче под појмом носталгија пише: не знам шта то значи.