Питање "избрисаних" још није решено

Борба "избрисаних" још траје. Недавно је један део ове приче добио епилог и то на Суду за људска права у Стразбуру. Остаје да Република Словенија спроведе донету одлуку, а борба још 15 000 „избрисаних" се наставља.

У емисији Србија на вези о положају и проблемима Срба у Словенији говорили су Милан Аксентијевић, пензионисани генерал бивше ЈНА, члан Надзорног одбора Савеза организоване српске дијаспоре и Никола Влаховић, председник Српског културног хуманитарног друштва Десанка Максимовић из Цеља.

„То је дело организованог подухвата словеначке државе да једној већој групи људи ускрати право на боравак, да их на један елегантан начин истера из Словеније, јер су сматрали да ће им стварати проблеме на националној основи. Нису хтели да стварају Книн у Словенији. Вођа ДЕМОС-а Пучник је тада то урадио тако што им је великодушно понудио словеначко држављанство. Закон им није бранио да остану у Словенији, али им није ни речено да ће, ако га не узму, бити избрисани. Тако су на груб начин избрисали 25671 особу и они су преко ноћи постали странци трећег реда, као они који илегално пређу границу и које може сваки полицајац да избаци из земље. Од тог броја ту је око 70 посто Срба.

После 15 година, суд у Стразбуру је пресудио да је Словенија направила један „етнички избрис", односно тешко кривично дело и направила више од 25000 жртава и да мора не само да се извини оштећенима, већ и да плати новчану надокнаду, јер су они изгубили сва права: на рад, на пензију, документа....

Прихваћена је сума од 50 евра по месецу, а материјалну штету ће моћи да плате само ако се оштећени обрати суду, што аутоматски значи још издатака и времена", рекао је Милан Аксентијевић за РТС.

Аксентијевић је рекао да од 26. фебруара 1992. године до данашњег дана живе као „избрисани" и да се још није решило питање избрисаних у Словенији.

"Једанаест хиљада њих ће ово моћи позитивно да реше, наравно уколико иду на суд, а 15000 нас, посебно они који не живе у Словенији, мораће да чекају неко ново време, јер овај закон за њих ништа не решава и то је највећи проблем. Ми који живимо у Словенији смо организовани у три друштва и имамо начине да се боримо. За оне који не живе у Словенији је потребна организована помоћ државе Србије и средстава за информисање, пре свега да се обавесте ти људи који су морали отићи", рекао је Аксентијевић.

Никола Влаховић, председник Српског културног хуманитарног друштва Десанка Максимовић из Цеља је говорио омогућим разлозима што Срби још увек немају статус националне мањине.

"Република Словенија и њено политичко руководство нису то поставили као свој циљ, иако су Срби најбројнија етничка заједница у Словенији.

У Словенији постоји Савет за питања националних мањина припадника народа бивше СФРЈ са којим уопште не сарађујемо. Мислим да држава Србија треба да направи стратегију, дефинише културну политику и културни простор. Када одредимо циљ, пред нама је онда пут са препрекама које ће морати да се превазилазе, ни на чију штету, већ на обострану корист. То је питање дугорочне стратегије. Када српски језик буде популаран или кад неко осети потребу тада ће га тражити и у школама, и то не само припадници српске мањине, већ и словеначке. Јер ако радите заједничке пројекте, потребно је знати језик. Дакле, потребно је направити позитивну климу за учење језика", рекао је Влаховић за РТС.