Пут успеха српског доктора наука

Две факултетске дипломе у Србији, са Рударско-металуршког и Природно-математичког факултета, и апсолвентски статус на Историји уметности, за Небојшу Чебашека нису представљали врх личне образовне лествице.

Своју шансу за даље усавршавање пронашао је у норвешком Центру за науке о материјалима и нанотехнологијама. У конкуренцији студената из свих делова света њему је додељена такозвана плата за истраживање - игром случаја, како он то скромно каже.

- Поред мене је било и кандидата из Индије, из Пакистана, Ирана, Кине, ... била је то заиста јака конкуренција. Моје је било да аплицирам, да дам све од себе и ето, игром случаја, ја сам био изабран - прича Небојша.

- Моја докторска теза је била на Катедри за хемију, из области науке о материјалима - "Дифузија катјона и повезани феномени деградације у лантаном николату као материјалу за кисеонично пропусне мембране". Са почетком коришћења обновљивих извора енергије у мојој области се отворило читаво једно поље за изучавање нових материјала који се користе у изворима енергије те врсте. Издвојио бих аутомобиле са моторима на којима можете да прочитате fuel cells тј. "горивне ћелије". У тој области се раде нека од највећих истраживања у свету.

• У каквим условима сте радили своје истраживање?

- У истраживању вам је фактички све пружено, значи средства материјална, дакле новац, наравно лабораторије, сви инструменти и све могуће методе анализе које су доступне на Универзитету у Ослу. Ако оно што вам је потребно у процесу истраживања није доступно на Универзитету у Ослу онда идете на места где тога има - Шведска, Француска, Америка, а ја сам конкретно ишао у Немачку.

• Колико и на који начин Норвешка цени своје докторе наука?

- Мислим да врло цени. Једноставно нису остављени на цедилу. Има посла или у науци или у индустрији, углавном посао можете да нађете релативно брзо.

Ни Небојша није дуго чекао. У једној од водећих светских компанија која се бави подводним конструкцијама и инжењеригом за потребе нафтне и гасне индустрије ради на испитивањима материјала и стреми ка новим научним открићима. Када се засити технологије и хемије окреће се још једној љубави - историји уметности.

- Често посећујем цркве и наше средњовековне споменике у Србији, генерално волим уметност. Желео сам да када уђем у цркву знам детаље о фрескама и уметности у доба градње и осликавања. Схватио сам да то могу да постигнем кроз историју уметности, почео сам да студирам, да се томе све више посвећујем и резултат је још неколико испита до дипломе. Нарочито сам поносан на чињеницу да сам у једној школској години проглашен за најбољег студента генерације.

• Не можемо да се не дотакнемо и поклоничког путовања у Јерусалим...

- Да, био сам на поклоничком путовању у Израелу. Посетио сам сва места која прате Христов живот и тада сам и добио титулу хаџи.

Религија и наука, иде ли то једно с другим?

- Научник може да буде верник. И обрнуто. Дакле, једно не искључује друго.  На крају крајева, један од најјачих експеримената на свету, експеримент у ЦЕРН-у, трага за Хигсовим бозоном - "Божијом честицом".

Шта Србија пружа истраживачима?

- Неки моји пријатељи су се вратили из иностранства. Добили су послове у Винчи и на Институту у Земуну тако да очигледно постоје неке могућности за научно-истраживачки рад. Међутим, мало је средстава, посебно за експерименте из моје области, јер су методе анализе за моја истраживања изузетно скупе.

И због тога, у скоријој будућности, Небојша не види себе у домовини. Једног дана ипак, како каже, сигурно ће се вратити. Док се то не деси, има поруку за све који планирају да своје знање тестирају и унапреде ван граница Србије:

- Не треба ништа да их плаши, само треба да дају све од себе.