Политизација пописа у БиХ

Босна и Херцеговина је једина земља у Европи која не зна колико има становника, којим језиком говоре, знају ли да пишу. Још увек се користе подаци од пре 22 године. Расподела власти и данас се одвија по предратној структури становништва. И тада је, тврде аналитичари, вршена кампања да се грађани изјасне као муслимани.

Само неколико година после, Алија Изетбеговић је промовисао, оно што данас у Федерацији БиХ никако не желе.

"Ако хоћемо БиХ онда не смијемо више подцртавати национално питање у БиХ. Требамо покушати да будемо Босанци, што више", рекао је својевремено Изетбеговић.

Више од две деценије БиХ није била у стању да се суочи са променама након рата. Попис становништва је одгађан, јер надлежни нису били спремни. А онда, уместо да као у свакој нормалној земљи буде темељ развоја, попис постаје политичко питање. Агресивна кампања, углавном Бошњака, у којој не бирају средства. Од злоупотребе деце у спотовима, преко бошњачке химне за попис, до организованог превоза из дијаспоре. Чак и у Америци Бошњачке верске и невладине организације мобилишу Бошњаке који већ годинама не долазе у БиХ, да дођу и да се попишу. Све како би били сврстани међу становништво БиХ. Што је незаконито. Јер Закон о попису јасно каже да су резидентни грађани БиХ само они који у њој живе непрекидно годину дана. Сви који су на привременом раду или боравку у иностранству могу се пописати електронским путем.

"Оно што је штетно је стварање криве слике друштва. Довођење аутобусима, пописивање оних који не живе у БиХ, који немају намјеру се вратити у БиХ", каже историчар Иво Лучић.

И закључује да они дају лажну слику друштва да би политички профитирали и остварили политичке циљеве.

"Бошњаци на различите начине покушавају извршити притисак на Бошњаке у дијаспори да се пријаве да живе у РС да би на тај начин промијенили структуру становника који данас живе у РС. Циљ је јасан: етнички чиста Федерација БиХ и мултиетничка РС", каже Витомир Поповић, декан Правног факултета у Бањалуци.

"Ако из Србије или Шведске дође 100 аутобуса да се попишу неће бити никакав проблем ако су ти људи тамо 2 мјесеца и ако нису пријављени у Србији или тамо пописани. Јер су то наши грађани. Али ако се неки људи попишу у Шведској, Занзибару или Србији, а онда дође у Босну да се попише то је кршење закона", каже Сенадин Лавић из Фондације "Попис 2013".

За разлику од Бошњака, Срби и Хрвати готово да и немају пописну кампању. Организовани превози нису најављени. А осим званичног позива Државне канцеларије за Хрвате изван Хрватске да се одазову попису и изјасне као Хрвати, католичке вере и да говоре хрватским језиком, као и Томпсонових истих инструкција на концерту у Мостару, других активности није било. Срби у кампању не иду јер су, тврде многи, свесни свог идентитета. Али су и свесни колико ће попис бити значајан за Републику Српску.