Срби и даље без Конзулата на југу Француске

Око четрдесет хиљада Срба у јужном делу Француске нема Конзулат, нити школу за младе. Затварaњем Конзулата Србије у Лиону пре три године, као и школе око којих су се окупљали Срби са југа Француске, међусобни контакти наших људи у овом делу Европе су прекинути, али не само то, прекинуте су њихове културне и економске везе са матицом.

Неколико клубова који тренутно постоје не задовољавају њихове потребе, које су, узимајући у обзир само бројност грађана Србије на југу Француске, велике.

Конзулат је као општина, истиче гост „Србије на вези" Милован Јовановић, председник скупштине српске дијаспоре за југ Француске. Уколико га нема нико неће путовати у Србију или у Париз да упише децу.

„Биће потпуна асимилација за ту нашу децу, човек који живи у Француској и прима око 1000-1500 евра, за пут треба да треба да плати око 400 - 500 евра да упише децу. То неће нико урадити. Млади који се жене тамо и имају децу, њих смо изгубили. Исто као Косово, то смо изгубили, 40 000 људи је остало", истиче Милован Јовановић и додаје да додатне компликације настају након смртних случајева, када се на пренос посмртник остатака у матицу чека и по 15 дана док не стигну папири из Париза. Осим административних проблема, економска штета за српске компаније и потенцијалне француске улагаче у Србију је такође велика, истиче Јовановић.

„У школи у Лиону било је око шездесеторо деце до јуна прошле године, више их нема. Сада су од Француске добили сале, али немају учитеље", рекао је Милован Јовановић и изразио наду да ће од Србије добити педагоге који би подучавали њихову децу српском језику.

Француско министарство образовања је омогућило да српски језик буде изборни предмет на француској матури, за децу нашег порекла. Такође, Французи који касније намеравјау да студирају српски језик, бирају овај предмет и полажу га као редовни обавезни испит.

"Надлежна министарства Србије нису показала интересовање да се организује настава српског језика за матуранте... Од организације наставе српског језика нема ни говора. Нико се није заинтересовао иако смо куцали на многа врата", истиче Јованка Лазаров Ђорђевић, председница асоцијације "Азбука" у Паризу, иначе професор српког језика на француској матури која годишње на испиту српског језика има преко 200 ђака.

Лазаров Ђорђевић је у „Србији на вези" додала да нису добили одговоре на постављена питања од Министарства просвете, нити од Министарства дијаспоре. По њеним речима Министарство иностраних послова је показало разумевање за овај проблем, као и медији, пре свих РТС, односно Програм за дијаспору, које је окарактерисала као прозор у свет за бројну српску дијаспору.

„Министарство просвете мора да покаже интересовање, да ауторитет државе стане иза овог посла као што је учинила и са допунском наставом... ако изгубимо језик изгубићемо се у туђини", рекла је Јованка Лазаров Ђорђевић.