Привредно повезивање матице и дијаспоре

Шта су најчешће истине и заблуде о дијаспори и која су оправдана а која нереална очекивања обе стране, и дијаспоре и матице?

Ову тему обрађивала је Фокус група емисије „Тако стоје ствари": Александар Радовановић из Привредне коморе Србије, Слободан Ивановић, исељеник који живи у Канади већ 46 година, и Миша Ћирић, испред дијаспорске групе „Упакована носталгија".

„Ми у ПКС покушавамо да применимо један нови модел сарадње са дијаспором. Наш циљ је, пре свега, да окупимо и умрежимо дијаспору на економским основама, профитно оријентисано, и да у циљу развоја и напретка Србије искористимо њихова знања, пословне и политичке везе, капитал и искуство" рекао је Александар Радовановић, из Савета за дијаспору ПКС.

"Покушавамо да што више конкретних активности организујемо у циљу сарадње са нашом пословном дијаспором. Између осталог, имамо заказани сајам 5. и 6. јуна у Швајцарској, у Цириху, где ћемо приказати нашој дијаспори шта српска привреда може да понуди целом свету."

„Неповерење и неразумевање су највећи проблем у комуникацији остварења жеља са обе стране" каже Миша Ћирић. „Зато хвала РТС-у што сте нас позвали баш у ово време, време Светог Саве, јер окупљање је нешто на чему радимо без обзира што ће од хиљаду људи њих петсто рећи „лоша је комуникација" али ми не одустајемо јер то раде велики народи."

„Ја сам прелетео Атлантик гомилу пута због посла са некада Југославијом а сада Србијом. Једноставно, ово што је Миша поменуо то је основа" тврди Слободан Ивановић, који скоро пет деценија живи у Торонту. „Захваљујући РТС-у који гледамо и у Торонту, Канади и целој Америци, имамо приближну информацију. Међутим, други део треба да ураде државне институције. Како? Врло просто. Непосредним физичким присуством и трибинама које би требало да организују, да људима у дијаспори отворе видике где могу да уложе новац. Ми имамо више од двеста црквено-школских општина у Канади и Америци, где треба неко ко је меродаван да дође да говори о законској регулативи и могућностима.

Привредна комора је сада организовала тај Савет где имамо шансе да у неком будућем времену добијемо те главне информације и да привучемо дијаспору да дође у Србију. Дакле најважнији су медији и државне институције" закључио је Ивановић.

„Покушавамо да повежемо нове генерације са матицом. Говорим о генерацијама које су се родиле тамо и генерацијама које су у скорије време отишле из Србије. Покушавамо да направимо мост између матице и њих тако што ћемо им дати праву информацију, а што је и задатак РТС-а. То је оно што Привредна комора Србије може да понуди" додаје Александар Радовановић.

„Била је подела у цркви, пo политичкој линији, али сада имамо уједињење Срба у 90 одсто случајева. Србија има добру понуду у извозу, има понуду у бањама. Моје питање je, и питање мојих партнера, коме да се обратимо када дођемо у Србију у жељи да нешто купимо" каже Слободан Ивановић.

„Ко на Менхетну пије италијанска вин? Људи пореклом из Италије. Ко у Монтреалу пије француска вина? Французи..." сликовито објашњава Ћирић. „Наших људи у свету нема више од пет милиона али ни мање од три милиона. За сваки долар којим је плаћено нешто из Србије, на дневној бази, добијате огромну економску моћ" каже Ћирић и додаје  „Захваљујући Привредној комори Србије и РТС-у правимо тим за реафирмацију наших производа. Наше људе само треба охрабрити и извозићемо и минералну воду, и кондиторе, сву другу врсту хране, намештај, има потенцијала".

„Србија може да понуди добро упакован производ какав је српска шљивовица, какво је српско вино, „Плазма"," надовезује се Радовановић. "Са господином Ивановићем смо отпочели формирање једног логистичко-дистрибутивног центра у Торонту, који би све те производе складиштио у једном простору. Наши производи би били збирно испоручивани на укупно тржиште нафте у Америци и Канади" рекао је Радовановић.

„Нас има милион и четири стотине хиљада српске дијаспоре у Канади. Што каже господин Миша, по долар дневно, и добијамо огромну суму. Словенци и Хрвати имају извоз вредан око 40 милиона. Ми смо већа дијаспора и имамо веће могућности али под условом да урадимо презентације, промоције, трибине. Србија није извозила храну пре распада Југославије. Извозили су Словенци, извозили су Хрвати, ми нисмо. Ми смо нови на тржишту. Исељеници мојих година, уколико нису долазили у Србију, слабо знају шта је „зачин Ц". Сада смо се појавили у више од сто радњи а и даље се прави стратегија наступа на том тржишту. Требало би да вежемо нашег човека за нашу робу, дакле порука је - Срби купујте српску храну" закључује Слободан Ивановић.

 

број коментара 2 пошаљи коментар
(среда, 17. феб 2016, 12:48)
anonymous [нерегистровани]

leskovčanin

Nastup ,prodaja na nekom tržištu je vrlo ozbiljan , zahtevan i stručni posao. Tu nema mesta emocijama i nekom patriotizmu niti osnivanjem raznih komisija i odbora koji će to da rade. To su strogo profesionalni
poslovi i ne trenutne želje.Nastup ili osvajanje nekog tržišta je investicija koja košta .Bez poštovanja tih osnovnih postulata je sama demagogija sa 0 efekta.

(недеља, 31. јан 2016, 12:45)
ŽV [нерегистровани]

Dijaspora - potencijal

Generalno je dobro što se bilo šta radi na povezivanju dijaspore i matice. Problem je u tome što stalno gubimo vreme na formiranje nekih odbora i sličnih grupa, umesto da primenimo postojeće recepte. Naša najbolja šansa je da primenimo Poljski model, ali to zahteva pre svega promenu naših propisa. Možda deluje teško izvodljivo, ali ako pogledamo gde je privreda Poljske bila pre intervencije dijaspore, a gde je sada - svaka ''žrtva'' je prihvatljiva!