Читај ми!

Дискриминација већине

Предлози да се српски језик у школама у Црној Гори изучава факултативно, односно необавезно, „дискриминаторски су и неприхватљиви за српску језичку заједницу“, оценио је председник Удружења родитеља "Стоп дискриминацији" Дарко Рашовић.

Попис становништва показао је да највећи број грађана Црне Горе - 43 одсто говори српским језиком. Власт, међутим, предлаже да већина мора да учи језик мањине, односно да они који желе да уче српски језик имају предмет више.

Председник Удружења родитеља "Стоп дискриминацији" Дарко Рашовић изјавио је да то није равноправан третман према деци и да треба испоштовати већинску вољу грађана исказану на попису, а српски језик увести као службени у Црној Гори.

"То подразумева школовање на српском језику на свим нивоима, израду наставног плана и програма, као и уџбеника на српском. За тако нешто потребна је промена Устава Црне Горе којом би се српски језик дефинисао као службени. Тиме би се омогућило извођење наставе на српском језику на свим нивоима образовања", казао је Рашовић.

Он сматра да би сваки други предлог Владе Црне Горе био дискриминаторски, односно показао би недостатак демократије, а тиме и неспремност за приступ у Европској унији. Рашовић је указао да би евентуални модел факултативног изучавања српског језика у црногорским школама само водио ка даљим националним поделама у Црној Гори.

"Ако српски језик буде изучаван само факултативно, онда ће то само подстицати дискриминацију. У том случају, они који желе да уче српски језик морали би да се одвајају од других ученика, односно имају предмет више", рекао је Рашовић.

Иначе, у уџбеницима црногорског језика за основну школу измешани су ијекавица, екавица и нови црногорски језик, што их чини прилично конфузним за читање.

Коришћење два нова слова "жј" и "шј" у уџбеницима црногорског језика биће правилно и у књижевном језику, а слово "ђ" имаће већу примену у писаном језику. Указује се да је ученицима омогућено да користе и јотовану и нејотовану варијанту језика, односно да ће, на пример, учити да је правилно и "ђе" и "гдје", "шјутра" и "сјутра" и слично.

Професор књижевности Божана Јелушић сматра да је управо употреба два језичка типа у истој друштвеној заједници, као и покушај да се направи политички компромис, створио још већу конфузију и опасност од стварања неписмених људи.

"Писци уџбеника су се трудили да избегну нова слова и нађу синониме и сада су добили писану диглосију, са којом ће наставници и ученици тешко изаћи на крај", рекла је Јелушићева. Она сматра да је најбоље вратити старе уџбенике на матерњем језику, у којима је била азбука са 30 слова, који се потом могу назвати црногорски.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво