Друга Скупштина дијаспоре и Срба из региона

Друга седница Скупштине дијаспоре и Срба из региона, чији је циљ утврђивање сарадње Србије, њеног исељеништва и Срба у суседним земљама, почело је данас у Београду.

Након интонирања химне „Боже правде", скуп је свечано отворио Мирко Цветковић, председник Владе Србије. Изражавајући уверење да ће Србија у овој години остварити привредни раст од три одсто, а у наредној од 4,5 одсто, чиме ће бити повећан стандард становништва, Цветковић је позвао све успешне пословне Србе широм света да своје инвестиције усмеравају у Србију.

Ивица Дачић, заменик премијера и министар унутрашњих послова изјавио је да на системски начин треба решити начин гласања дијаспоре на изборима у Србији.

Дачић је рекао новинарима да је број оних који се одазивају на гласање "и даље занемарљво мали", подсетивши да се са тим проблемом суочавамо од када је уведен вишепартијски систем у Србији. Према његовим речима, у претходном периоду у Србији углавном је било важно за кога ће дијаспора да гласа а не колико их има и да ли уопште имају право да гласају.

"И даље је број оних који гласају занемарљиво мали и то питање треба да се системски реши", рекао је Дачић у паузи Скупштине дијаспоре и Срба у региону.

Широм света, према подацима надлежних, живи око четири милиона наших људи од којих се на гласање приликом избора у Србији одазива веома мали број њих, иако то могу учинити у конзулатима и амбасадама.

Поздрављајући све присутне и учеснике, као домаћин скупа, Срђан Срећковић, министар вера и дијаспоре истакао је данас да дијаспора има огроман инвестициони капацитет, изразивши уверење да ће ускоро бити олакшане "компликоване" бирократске процедуре које наше људе из дијаспоре одвраћају од улагања у матицу.

Он је на отварању Скупштине дијаспоре истакао да је дијаспора у Србију инвестирала око 550 милиона долара у мала и средња предузећа у којима данас ради око 25.000 људи, али да је потенцијал много већи и да има простора за напредак.

Срећковић је подсетио да је новац који је дијаспора током године слала у виду дознака рођацима, породици и пријтељима допринео да Србија не осети кризу у најгорем облику.

"По основу девизних дознака дијаспоре, у земљу је ушло око пет милијарди долара што је можда и одлучујуће допринело макроекономској стабилности земље, али и очувању животног стандарда", казао је Срећковић.

Министар је навео да Србија постаје модерна и демократска земља која поштује међународно право, али и земља која стиче кредибилитет да поново легитимизује сопствене државне интересе и гради најближе могуће односе економске, културне и политичке сарадње са око четири милиона наших људи који живе у целом свету.

"Србија полако постаје стожер и тачка окупљања нашег целокупног расејања. Упоредо са процесом европских интеграција, трудимо се да огромне потенцијале расејања искористимо за потребе унутрашње и спољне политике и економског развоја Србије, али и да остваримо помирење различитих делова једног истог народа", истакао је Срећковић.

Он је нагласио да је залагање за заштиту српског народа у земљама у региону елемент чврстог опредељења за политику добросуседских односа и регионалне сарадње, а да је циљ да српски народ у региону ужива исти степен заштите права као што га имају националне заједнице у Србији, а на шта можемо бити поносни.

Срећковић је изразио уверење да је време неразумевања и пољуљаних односа матице и дијаспоре далеко иза и да партнерски однос између Србије и Срба који живе расејани по свету, подразумева међусобну подршку, разумевање, уважавање, али и озбиљну стратегију.

Он је истакао да, осим инвестиционог каталога, Србија низом других пројеката попут летњих пракси за студенте из дијапоре, у домаћим и страним компанијама у Србији, као и сарадњом са агенцијама за запошљавање, покушава да врати образоване кадрове и спречи даљи одлив талената, што је интерес земље.

Као што Србија у процесу евроинтеграција жели да очува сопствени идентитет и аутентичност, тако је важно и очување националног индентитета Срба који живе изван матице, рекао је Срећковић и додао да Министарство подржава отварање нових допунских школа и курсева наставе на српском језику.

Током одржавања Скупштине планирано је отварање "Српске куће" у Темишвару, у коју су Србија и Румунија уложиле више од пола милиона евра и у којој ће бити смештене све српске организације, удружења и српски медији у Румунији, као и уручивање националних признања која се додељују у седам области и носе имена најзначајнијих стваралаца који су живели и радили у дијаспори.