Дијаспора у бизнису Србије

Одржана је друга седница Пословног савета за дијаспору Привредне коморе Србије (ПКС), са темом Дијаспора у бизнису Србије - примери добре праксе и проблеми у пословању. Циљ овог скупа је био да члановима Пословног савета који долазе из двадесетак земаља, на основу искустава улагача из дијаспоре, буду представљени потенцијали за привређивање у матици.

На другој седници Пословног савета за дијаспору, Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије је истакао да ван Србије, у дијаспори живи више од четири милиона људи са ових простора. Велики број њих  је покренуо и бизнис. Из дијаспоре  годишње у Србију стигне између три и пет милијарди долара. Како тај новац најбоље искористити, а да он не оде у потрошњу, питање је веома значајно за ово време када криза још увек траје. Од инвестиција које су донели наши људи из дијаспоре у Србију, иако нема тачних података отворено је око 22.000 радних места. По речима Бугарина, када је у питању улагање капитала у Србију и покретање инвестиција, у овом тренутку је од посебног значаја пораст незапослености у Србији. Она је 2007. године била 13,8 одсто, да би сада износила преко двадесет одсто. Зато је наш циљ да се створи удружење инвеститора из дијаспоре и да се пронађе решење како најбрже покренути бизнис у Србији. По његовим речима у оквиру Привредне коморе Србије постоје регионални центри за дијаспору који улажу напоре да помогну онима који желе да инвестирају капитал у развој Србије.

У току расправе Бугарин је прихватао примедбе наших људи из дијаспоре о тешкоћама приликом реализовања пројеката у Србији, као и упозорења о оптерећеним бирократским односима и високим  трошковима уз нагласак да су реформе за решавање таквих проблема дале тек половичне резултате. Председник ПКС је дао подршку потенцијалним инвеститорима из дијаспоре да фирме у Србији, посебно од ширег значаја треба да воде људи са најбољим квалификацијама. Бугарин је посебно истакао да транзиција у Србији траје доста дуго, око две деценије и да се ту налазе многи узроци спорог решавања проблема.

Учествујући у расправи Бошко Тешановић, бизнисмен из Аустралије је упутио низ примедби и критика на актуелну власт, бирократско понашање, споро решавање проблема, високе порезе...

 Жарко Мијаиловић и Воја Миладић су понудили решење како да се млади људи који су отишли из Србије, врате у матицу. Јер, по њиховим речима велики број младих људи после школовања одлази, јер не види своју перспективу у Србији.

 По речима Петра Марјановића, бизнисмена из Чешке, велики број проблема у Србији почеће да се решава када у већем обиму крене и производња. У том случају ће држава бити богатија, а порези нижи, тако да сви заједно, и дијаспора и житељи Србије, треба да мењају земљу ка бољем.

Бизнисмен Зоран Милинковић је указао на то да би укидање царине на увоз машина покренуло производњу у Србији.

Милољуб Цветић, привредник из Кине је предложио да Србија треба да следи пример ове земље.

Ђорђе Прстојевић, помоћник министра у Министарству вера и дијаспоре је указао на веома добру сарадњу са Привредном комором Србије. По његовим речима, потребно је радити на повратку поверења људи из дијаспоре у нашу државу.

О примерима добре праксе говорила је Гордана Даниловић Грковић, уз истицање рада по начелима заснованим на економији знања. По њеним речима, најбољи производи и брендови Србије су млади и школовани кадрови које ми поклањамо свету. Кључни проблем Србије и дијаспоре је неповерење које постоји с великим разлогом, па га је веома тешко и вратити.

По мишљењу Александра Чабрила из Удружења ,,Мрежа пословних Анђела'', задатак дијаспоре мора да буде мењање лоше слике о Србији у свету. Он је посебно указао да у Србији још увек нема тржишта инвестиционог капитала.