Читај ми!

Породица настрадалог Милана Лончара захваљује на подршци

Због предузетих мера против пандемије и ограничења броја људи на једном месту, многи амерички Срби и њихови пријатељи нису присуствовали у уторак сахрани Милана Лончара на гробљу Rolling green memorijal park.

Милановим родитељима Ејми и Зорану Лончару, сестри Јелени Лончар, стрицу Николи Лончару (председник Теслине научне фондације), тетки Гордани Лончар и читавој породици Лончар из Америке и Србије и данас, након сахране стижу изјаве саучешћа и подршке у борби за истину о младом Лончару.

Породица Лончар се захваљује српском амбасадору Марку Ђурићу из Вашингтона, генералној конзулки Олгици Вујчић из Њујорка, члановима Теслина научне фондације, паросима и верницима Српске православне цркве у Филаделфији и свим Американцима, који су изразили искрено жаљење због смрти Милана Лончара и подржали храбру породицу Лончар у болу и тузи.

Убиство Милана Лончара 13. јануара увече узнемирило је Филаделфију, државу Пенсилавнију и српску заједницу у САД. Поводом последњег јавног опроштаја од овог младића огласио се његов стриц Никола Лончар, који је јавности саопштио да је "Милан Лончар био младић који је имао увек исти срећан осмех".

И нагласио:

"Милан је био изузетно добро и узорно дете; од раног детињства увек је имао осмех на лицу. Никад га нисам чуо ни да противречи икоме. Не могу ни замислити да се икада посвађао или потукао са неким. До те мере је био културан и одмерен, да су такве ствари биле незамисливе у његовом животу.

Ја сам најстарији Лончар, у нашој породици и фамилији, која живи овде у САД. И по традицији сам, посебно док су нам деца била мала, организовао окупљања у време наших православних празника - Божића, Васкрса, породичне славе Светог Ђорђа. Одувек смо се сви заједно држали и окупљали, док деца не одрастоше и посташе људи. Онда су наставили да нам долазе на славу", приповеда нам стриц Никола Лончар породичну сагу.

"Пре неколико година, говорио сам Милану и његовој сестри Јелени да, ако икада имају неки проблем, одмах се обрате "чичи". Тако ме је Милан звао, а ја бих тада сигурно урадио све што је у мојој моћи да помогнем, а да притом то никоме не бих рекао. Милан се на то моје, сећам се, благо насмејао, одприлике рекао "чича ми не правимо проблеме, не брини...''.

Сво петоро деце породице Николе Лончара и његовог брата од стрица Зорана Лончара и Николине сестре Гордане Лончар су одрасла ван Филадефије на Mail Line, месту које има одличне школе. И где је стопа криминала изузетно мала.

"Зато и знам да они, који су одрасли у безбедним срединама, не могу ни да замисле опасности великих градова. Завршен је један млади живот, али не и борба против криминала. Сећањем на Милана и свих оних који су изгубили животе, треба отворити једно ново поглавље борбе против криминала у САД, а део те борбе треба да буду сви људи и заједнице ове земље без обзира на то да ли су изгубили некога. Вечнаја памјат синовче...", опростио се у јавности од свог младога рођака Милана Лончара његов стриц Никола Лончар.

Јавности се обратио и Владислав Дајковић, својим тужним приказом овог злочина и апелом за српски народ:

"Милан Лончар није имао новца код себе, није узвратио, није рекао ништа погрешно. Шетао је пса у насељу у ком живи. Тек је закорачио у живот. Завршио факултет, планирао заједнички живот са девојком. И одједном - пуцањ у груди. У срце. У снове. У наде. У душу његове породице. Мајке. Оца. Девојке. Свјетло његовог осмијеха замијенио је мрак биједних убица. Сигуран сам да ће те убице вјечно горјети у паклу, а да ће душа Милана Лончара бити на неком лепшем мјесту. А ти, народе, не трчи само за западним трендовима и не тугуј за страним жртвама само зато што је популарно. Пусти некад сузу и за нашим Србином, макар и кријући", искрен је Владислав Дајковић.

Оцу Зорану Лончару, мајци Ејми исестри Јелени Лончар, као и широј породици Лончар јако је стало да полиција утврди истину о злочинима ове двојице Афроамериканаца над младим Србином.

„Каква је ноћна мора ово објавити о нашем вољеном Милану. Тешко је преживети ову трагедију. Милан је направио разлику у нашим животима, учинио нас поносним што смо један од нас, најнежнија љубазна душа која је бринула о другима... Надам се да те анђели чувају Милане", поручила је јавно тетка Гордана Лончар из Филаделфије.

Филаделфијска полиција још није открила праве починиоце убиства Милана Лончара (35). Истрага је у току и број осумњичених се повећао. Полицијски наградни фонда за откривање злочинаца повећан је на 60.000 долара. Толико износи и фонда Миланове веренице и породице за борбу против криминала.

Како сазнајемо породица Лончар из Филаделфије са пријатељима из читавог света и из српске дијаспоре планира да настави своју борбу за истину о убицама Милана Лончара. И да покрене кампању борбе против уличног криминала, који само у САД односи на стотине живота.

четвртак, 02. мај 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво