Бал у част просветитеља и у Базелу

Светосавски бал званично је 1846. године установио кнез Милош Обреновић. Светосавски бал тада постаје још један вид обележавања Дана Светог Саве. Специјално за ту прилику, Милош Обреновић је од аустријског композитора Јохана Штрауса Млађег наручио и пригодну композицију. Поменути Српски кадрил премијерно је изведен управо 1846. године, а чувени композитор у њему је искористио мотиве старих српских песама. Поменута светковина се уједно сматра и претечом српских дворских балова.

У Србију је обичај њиховог одржавања доспео право из Беча, и то заслугом млађег сина кнеза Милоша, Михајла Обреновића. Његов наследник, краљ Милан Обреновић, наставио је ову традицију подигавши је током година на европски ниво.

Од тада па до данас, са кратким прекидом након Другог светског рата, на Савин дан наши сународници су се окупљали широм света на овј светковини.

Светосавски програм у Базелу, који је састављен по узору на прошла времена, очарао је присутне, од химне Светом Сави, преко игара које су се играле на дворским баловима па све до Српског кадрила. Свечане балске хаљине, фракови, пламен свећа и одбране мелодије су свечану салу Гранд казина претвориле у дворац из 18. века.

Идејни творци овог окупљања су чланови групе Арно коју чине Андријана Адамовић, Јовица Милутиновић, Ненад Јањић, Слободан Новаковић и Татјана Вучелић.

У самом програму су учествовали Пеђа Ристић, књижевник, група Арно, Татјана Вучелић и КУД Кикац и многи други...

Програм су отворили Андријана Адамовић и Пеђа Ристић. Гостима се речима подршке обратио и амбасадор Републике Србије Горан Брадић. Догађају је присуствовала и Наталија Грујић, аташе за културу Србије.