Представљање књиге "Срби на Корзици"

 Kњига „Les Serbes en Corse 14-18" у издању Издавачке куће „Scudo" из Ајачија на Корзици је наставак дела „Срби на Корзици 14-18" из десетокњижне Едиције „Србија 14-18" првог тома у издању Издаваштва РТС и „Прометеј"-а Нови Сад. Она је искључиво плод индивидуалног надахнућа и свести, као и уложеног труда и рада које су препознали бројни и компетентни француски и српски критичари: угледни историчари, универзитетски професори, научни сарадници са историјских и других сродних института, књижевници и остали значајни стручњаци највишег ранга из ове области и уврстили је на иницијативу Француза својим преводом за француско говорно подручје.

Повод за ову причу је садржај текста који се ослања на грађу из Архива Србије у Београду који поседује оригинална документа о раду протојереја-ставрофора Јакова Чупића вишедеценијског пароха дреновачког у Мачви и бившег трогодишњег старешине Српске православне избегличке цркве у Бастији на француском острву Корзика за време Првог светског рата. У његовим и другим садржајима сумирају се подаци o учесницима и догађајима приликом боравака око 5.000 српских избеглица на Корзици, распоређени у неколико места: Ајачио, Бастија, Бокоњано, Учијани, Порто, нешто мало у селу Кијавари и другде.

Треба рећи да је у Србији постојао својеврсни култ савезника у Првом светском рату. То се нарочито тицало Француске и Русије, које су поднеле највећи терет рата на копненим фронтовима. Догађаји у Русији 1917. године ослободили су место „старијег брата" за Француску. И данас не бледи сећање на помоћ Француске у то време, као што не бледи трајна захвалност народа Србије за учињено добро.

Од коликог је значаја за Корзиканце (који су у Првом светском рату изгубили 12.000 становника) ово историјско докуметарно остварење везано за традиционално братске односе српског и француског народа, најбоље говори бескрајно топла и срдачна иницијатива која је подстакла аутора да, на инсистирање Француза, дванаест година додатно истражује и увелико прошири причу. Трагом записа он прикупља дневнике учесника албанске голготе, а већи део рада аутора текста Зоран Радовановић, историчар и учитељ из села Дреновац код Шапца посвето је подацима о лечењу српских бораца, затим биографијама уз слике српских избеглица, а велики део чине и аутентична сведочења о боравку и школовању српских ђака у избеглиштву на Корзици током ратних година. Поглавље из књиге са препознатљивим обележјем у наслову „Орлови рано лете" везује се за овај изузетно значајни период о коме мало Срба и Француза зна.

Рукописи, нека врста писмене поруке, били су преко један век ван погледа очију јавности. Захваљујући заинтересованости Корзиканаца да публикују мемоаре Срба са Корзике на француском језику, текст се поново нашао у рукама Зорана Радовановића а овог пута и Тање Милосављевић, доктора лингвистичких наука, преводица и сараднице на овом издању, одакле су постепеним редиговањем и додавањем нових историјских докумената, у сарадњи са другим истраживачима, пронашли свој нови живот.

Оно што се не забележи, није се ни догодило. То историчари знају. Зато су се кроз ову књигу посветили општем великом задатку, бoрби духовним оружјем памћења и документованом историјском истином, коју, нaжaлoст, вaљa дoкaзивaти и сaдa, преко 100 гoдинa, прoтив пoкушaja рeвизиje истoриje Првог светског рата кojу нeкe eврoпскe зeмљe пoкушaвају дa урaдe. Зарад тога је овај превод за француско јавно мњење и њихово говорно подручје на интернационалним просторима нама од огромног значаја.

Представљање књиге ће се водити на српском и француском језику уз обезбеђен превод.