Темишвар: Делегација из Србије у посети Савезу Срба у Румунији

Делегацију српске стране чинили су Иван Бошњак, државни секретар у Министарству за државну управу и локалну самоуправу и копредседавајући Међувладине мешовите комисије, Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама у Влади Републике Србије, Ђорђе Алексић, представник Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова и Небојша Војновић, подсекретар Секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Владе Војводине.

Према речима Ивана Бошњака, овај састанак требао је да послужи како би се српска страна упознала са стањем српске заједнице у Румунији и идејама којима се она руководи, да би се пренео глас Срба из Румуније у Србији у циљу каналисања свих захтева ка институцијама на свим нивоима власти.

Делегацију из Србије поздравио је председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић и упознао их са свим аспектима активности и правима по питању српске националне мањине у Румунији који су важни за Мешовиту комисију. Иначе, односи двеју земаља представљају пример добре сарадње у области заштите националних мањина на територији обе државе, а усвајање билатералног споразума представљаће само потврду да обе државе на својим територијама осигурају делотворну заштиту културног, језичког и верског идентитета припадника националних мањина у складу са међународним стандардима. Отворено питање, и поред чињенице да Румунија има завидан ниво нормативне регулативе у домену закона о заштити националних мањина, према речима председника Огњана Крстића, није јасно дефинисан статус организације зато што нису усвојени закони о националним мањинама и организацијама националних мањина. Због недостатка оваквих системских решења, отежан је начин рада и функционисања Савеза Срба у Румунији.

„Морамо да знамо наш статус, ко смо и шта смо, јер проблем је овде да ми не можемо да копристимо алтернативна средства финансирања прекограничне сарадње или европске фондове, зато што није јасно решен статус организације и питање да ли смо невладина организација или политичка партија ", казао је председник Крстић.

Као препорука у складу са некада постојећом политичком праксом потребно је допунити изборни закон који је промењен на последњим изборима по којем су Срби као и остале мањине по кључу имали једног представника у изборним јединицама, а у складу са новим законом Савез Срба није успео да има представнике у изборним јединицама, тачније, тамо где су постојали кандидати на локалним изборима, јавили су се проблеми у праћењу изборних процеса.

У грубим цртама, председник Крстић је представио слику школства и осврнуо се да је потребна помоћ матице у виду пружања подршке око одржавања радионица за изучавање српског језика са елементима националне културе у Румунији и летњих школа у Србији. До сада, највећу бригу о српским ђацима у виду стипендија, превоза ученика и ваншколских активности имао је Савез Срба у Румунији. Такође, напоменуто је да треба размишљати о ревидирању Протокола о билатералној сарадњи по питању културне и просветне размене из 1966. године, како би се омогућило постојање српске школе у Темишвару са смештајним капацитетима у циљу размене ученика и наставног кадра из Србије.

"Овим би се интензивирала језичка комуникација на српском језику између ученика и допринело би се усавршавању нашег наставног кадра", рекао је председник Крстић.

Споменуто је и питање статуса Студијског пртограма за српски језик и књижевност при Западном универзитету као и питање лектора. Српски језик, наиме, има статус страног језика, а не националног мањинског језика, док се у Новом Саду, на Филолошком факултету румунски језик изучава као матерњи језик, што омогућава другачији режим за упис због таквог статуса. Председник Крстић је у наставку предочио српској делегацији мисију, циљеве и активности Савеза Срба и улагање у сегменте својих активности.

Истакнута су и питања информативног простора за Србе, заступљености програма на Радио телевизији Румуније и услови функционисања српске редакције Радио Темишвара. Коментарисало се на крају о стању гробља Поменирја где су сахрањени српски интернирци, тачније, о потреби да се сачува колективно сећање на настрадале Србе.

„Савез Срба има јаку традицију и утемељеност у српској популацији у Румунији, на другој страни, оно што објективно недостаје јесте адекватно законско решење по питању националних мањина", поручио је државни секретар Иван Бошњак и копредседавајући Мешовите комисије. Он је додао да ће српска страна Мешовите комисије дати посебан акценат како током припрема, тако и током самог рада комисије, у проналажењу адекватног решења да се досадашње добре праксе у односима између српске заједнице и румунске државе наставе на одговарајући начин.

Састанак је протекао у конструктивној атмосфери, а поред председника Савеза Срба састанку су присуствовали, такође испред Савеза Срба, почасни председник проф. др Славомир Гвозденовић, секретар Златиборка Марков, потпредседник Борко Јоргован и потпредседник за арадску жупанију Дарко Воштинар. На састанку је био присутан и узео учешће током размене мишљења и генерални конзул Републике Србије у Темишвару Владан Тадић.

 Брига о школству - племенити задатак

У склопу припрема Мешовите комисије српска страна је посетила Српску теоретску гимназију „Доситеј Обрадовић" у Темишвару, у четвртак, 19. децембра, у пратњи генералног конзула Републике Србије у Темишвару Владана Тадића. Током састанка са директором школе Јадраном Кланицом истакнуто је од стране Ивана Бошњака да ће српска страна Мешовите комисије у наредном периоду покушати да додатну енергију и ресурсе уложи како би све оно шо се тиче и рада са најмлађима било што боље. Јадран Кланица је информисао присутне о одељењима, њиховој структури, преводу и штампању уџбеника, усавршавању наставног кадра и школским активностима. Бошњак је предложио да се на комисији отвори могућност коришћења уџбеника из Србије за српске ђаке у Румунији по најефикаснијем методу као вид донације. Кланица је нагласио да је све мање српског наставног кадра у Румунији, тако да се намеће као нужност да се у будућности размотри запослење наставника из Србије. Небојша Војновић из Владе АП Војводине сматра да вишак наставног кадра у Србији омогућава размишљање у том правцу, с тим што треба тражити одговарајућу законску регулативу. Отворено је током састанка и питање изградње смештајних капацитета за школу, о којем је било речи и током састанка у Савезу. Остало је да се артикулише тај захтев и каналише на одговарајући начин у Србији. За Ивана Бошњака такав инфраструктурни пројекат обезбедио би даљи развој Српске гимназије у Темишвару. Утврђено је током разговора да се степен остварених мањинских права у образовању поштују у Румунији. На крају, уследио је разговор са наставницима и ученицима.

 Епархија темишварска, духовна вертикала Срба

Након просвете, српска страна Мешовите комисије упознала се и са Епархијом темишварском, епицентром српске духовности у Румунији.

„Ми Срби овде представљамо сведочанство како треба да се поступа, када би се други понашали као што се ми овде понашамо, проблема не би било, јер никада нисмо искакали из оквира, зато што знамо у којим границама треба да делујемо", била је то порука добродошлице српским члановима Мешовите комисије у пратњи генералног конзула Владана Тадића од стране протојереја-ставрофора др Маринка Маркова, архијерејског заменика, којом је осликан ауторитет и углед свете цркве Светога Саве у румунском друштву.

„Што се тиче односа са световним властима и црквеним властима, кажем да имамо један фер и коректан однос, али то произилази и из нашег понашања које не даје повода да ико нама нешто пребаци", навео је викар Марков.

Др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама, поручио је да постоји правац деловања који би значио да у оквиру међудржавне платформе треба у што већем броју инкорпорирати и приоритете Цркве. Викар Марков је истакао два конкретна проблема која се могу узети у обзир. Најпре, није извршена реституција ad integrum што се тиче цркве, друго је питање Макриног дома. Истакнуте су и стратешке тачке српске историје и цркве, као што су црква и Доситејева кућа у Чакову, манастири Бездин, Шенђурац, Базјаш, Златица и Кусић, који, према викаровим речима, не смеју да се препусте зубу времена. Састанку су присуствовали, поред викара Маркова, и протојереј Јоца Несторовић, протонамесник др Саша Јашин и ђакон Миодраг Јовановић. На крају, наглашено је постојање диархичне симфоније са Савезом Срба у Румунији као јемство органског јединства српске заједнице у Румунији.