Одлазак младих Србију кошта много

"Одлив мозгова" и одлазак младих проблеми су са којима се суочавају и чланице ЕУ, а само Србија и још три земље региона - Албанија, Северна Македонија и Црна Гора, због тога губе четири милијарде евра годишње, речено је на панелу Београдског безбедностног форума.

Србија годишње губи и до две милијарде евра годишње, а заједно са Северном Македонијом, Црном Гором и Албанијом та цифра достиже и четири милијарде евра, показали су резултати првог великог истраживања о тој веома важној теми, "Трошкови емиграције младих", које је у те четири земље спровео Институт за развој и иновације уз подршку Westminister фондације за демократију, а о чему је говорио Емил Атанасовски.

Истраживање показује да чак 78 одсто младих између 18 и 29 година размишља да напусти земљу. Годишње, према том истраживању, из Србије одлази око 49.000 људи.

Атанасовски је рекао да су, најдиректнији трошкови са којима се друштво сусреће због одласка људи, губитак уложених средстава у образовање. Додао је да је веома ваззан и губитак који се односи на БДП.

Добијени резултати показују да је директно и индиректно, услед немогућности да се одлив становнисства спречи запошљавањем, генерисан годишњи губитак бруто додате вредности од 897,3 милиона евра, што чини око 2,1 одсто БДП из 2018. године.

"Шест милиона људи из региона живи ван своје земље и сада су то већ генерације које су отишле и одлазе", упозорила је Алида Врачић из БиХ, оснивач think tank "Populari", која сматра да људи одлазе и због осећаја немоћи, а не, као што мит каже, искључиво из економских разлога.

Она је рекла да је важно да власти престану да ћуте о веома важном проблему одласка људи.

Мит да ће ЕУ решити проблеме и спречити одласке је, како Врачић каже, срушен, јер се и на примеру Хрватске види да људи одлазе.

Словеначки министар и генерални секретар Стратешког форума на Бледу Петар Грк сматра да не треба потцењивати проширење и улогу ЕУ на одлив мозгова, јер између осталог чланство доноси веома битне рефоме које унапређују друштво и животе грађана. Грк је рекао да је важно напавити разлику између тога да ли људе желе да оду или морају.

Према његовим оценама, добро је што велики број млади жели да студира у иностранству, али да постоји порблем што део њих не жели да се врати.

Додао је да тај проблем може да се реши стипендирањем, уз обавезу да тај неко мора да се врати у земљу на неколико година. Имајући све то на уму, каже да су важне реформе.

Павел Кацмарчик из пољског Центра за истраживање миграција при Универизитету у Варшави оценио је да између пет до седам одсто одлази, а да је слична ситуација и у Пољској.

На скупу је било и речи да недостаје веза дијаспоре са ресорним инстуцијама, да многи људи који су отишли и даље се воде као да живе у земљи.

Панелу и дискусији, која је трајала дуже него што је предвиђено, скоро два сата присуствовао је и министар за рад Зоран Ђорђевић.

Наташа Кочиш из Serbian City club-а из Лондона и Иван Бркљач из Фондације за циркуларне миграције су рекли да многи млади који живе у иностранству и даље не знају да ли ће се вратити или остати.

Према речима Бркљача, на цео проблем би могли гледати из угла брејн депозита јер ће се, ако се створе услови, људи враћати.

Додао је да Фондација чији је коориданатор, ради на томе да у сарадњи са земљама која су решиле проблем, попут Израела, дође до решења којим би се смањио одлив мозгова из Србије.

број коментара 0 Пошаљи коментар