У Будимпешти уручене награде "Теодор Павловић"

Признања су ове године отишла у руке Зоране Бокан, дугогодишње новинарке и уреднице Првог програма Радио Београда и Срђана Басића, који је 11 година био дописник Новинске агенције "Танјуг" из Будимпеште, а данас је дописник РТВ Војводине из мађарске престонице. Како је приликом уручења признања образложио главни и одговорни уредник Српских недељних новина Драган Јаковљевић, награде су им додељене за дугогодишњи истрајан и плодоносан рад на информисању јавности у Србији, региону и дијаспори, а посебно за објективно и правовремено информисање о догађајима и темама везаним за живот српске заједнице у Мађарској.

Учесници "Пештанског књижевног омнибуса", одржаног по девети пут у Будимпешти, јуче су посетили место некадашњег српског насеља Табан, у Будиму, и положили венац крај бисте Вука Kараџића, а потом су у башти оближњег ресторана "Kод златног јелена" јавно читали своја остварења и евоцирали сећања на време када су Будим и Пешта били центри српске књижевности и културе.

У вечерњим сатима, у препуном кафеу "Централ", одржано је књижевно вече, уз учешће српских писаца из више европских земаља. Том приликом уручене су традиционалне награде "Теодор Павловић", Српских недељних новина. Програм је одржан у оквиру "Месеца српске културе", који сваке године у ово време организује Српски културни центар, у присуству многобројних поклоника српске књижевности и културе. Од званичника српске заједнице у Мађарској и Србије, овдашњом централној књижевној манифестацији присуствовала је др Јадранка Гергев, шефица Канцеларије Самоуправе Срба у Мађарској, која је и издавач "Српских недељних новина".

"Пештански књижевни омнибус" је једна у низу сличних манифестација које, у различитим приликама, у својим срединама организују посленици српске културе и књижевности у земљама нашег региона, али и широм Европе. Како су истакли, циљ свих њих је да заједничким снагама дају подстицај популаризацији српске писане речи изван матичне земље и мотивишу талентоване писце да се својим делима што чешће оглашавају на матерњем језику, јер су свесни да се само заједничким деловањем и сопственим примером, може зауставити или барем успорити сиромашење и губљење српског језика, присутно у готово свим земљама у којима данас Срби живе.

Писци из региона и дијаспоре, поручили су да се српски индентит може чувати на различите начине, па и фолклором, али да ће без подстицаја књижевног стваралаштва, српски језик бити осуђен на умирање, чиме би се практично угасило основно идентитетско обележје Срба као народа. Зато су позвали све српске организације из региона и дијаспоре, као и надлежне институције у Србији, да учине све како би малобројним књижевним ствараоцима изван матице омогућили повољније услове за рад и објављивање њихових дела, јер она представљају трајну вредност, на којој ће се и у будућности заснивати национална култура и идентитет.