Срећа је бити члан доброг тима

Дружење и уручивање признања као и идеја да се сваке године ученици упознају са неким популарним спортистом, на опште задовољство свих, успешно је реализована. Ове године је фудбалерима за мало измакло једно од прва три места на Ђачкој олимпијади.

Освојили су 4. место, али је и то врло добар резултат с обзиром на то да су се такмичили и тимови из спортских гимназија. На турниру српских насеља који је одржан у Десци, у оквиру манифестације Месец српске културе, Теслини фудбалери су били други.

Професор Вујић је рекао да је генерално проблем што ученици по завршетку школовања, кад су већ оформљени као спортисти, одлазе. Сваке године је тако, a ове из тима одлази чак 6 играча. Професор се захвалио момцима на одличној сарадњи и пожелео им свако добро на матури и пријемним испитима на факултетима као и то да наставе да играју фудбал и живе у спортском духу.

„Саставни део спорта је научити побеђивати и носити награду као и пораз. У сваком случају и једно и друго су значајна искуства за младе спортисте", истакао је професор Вујић.

Ученици су се свом професору такође захвалили на труду уложеном у њих и њихове заједничке успехе. Посебно су срећни што су имали прилику да упознају Марка Николића, бившег тренера „Партизана" и садашњег тренера мађарског „Видеотона", који сада живи у Будимпешти. Поздравили су га одушевљено снажним аплаузом. Са њим је био и његов помоћни тренер, Радоје Смиљанић. Младим фудбалерима је врло импоновало што су им пехаре и награде управо они уручили.

Марко Николић се обратио ученицима Српске гимназије и пожелео им да не забораве да иза сваког успешног спортисте стоји велики рад и одрицање. Исто тако и велика срећа, јер је задовољство припадати добром тиму. Николић је ђацима, пре свега, био подршка и охрабрење.

Фудбалерима се обратио и Борислав Рус, који је био ђак и професор Српске школе, а сада је у пензији и председник је Српске самоуправе у Будимпешти. Он је рекао да су ученици школе и раније били одлични фудбалери. Један од њих, Никола Панчић из Гаре је био олимпијски првак, али их је било и из других мањинских заједница из Мађарске. Врхунски фудбалери су били: Алберт Флоријан из Сантова, проглашен најбољим играчем у Европи, Антал Дунаји (Антун Дујмов из Гаре), олимпијски првак. И сва тројица прволигаши и репрезентативци.

Рус је емотивно пренео атмосферу и занос своје генерације за овим спортом, у време наставника Антуна Кричковића. Услови нису били никакви, школа није имала велико игралиште, али и оно што је имала, ђацима је било довољно да играју. Поменуо је и неколико фудбалера високог ранга који су били ученици проф. Властимира Вујића и ученици Српске гимназије, а то су: Драган Ивановић - Гаћета који је касније био тренер крушевачког Напретка, новосадске Војводине и кулског Хајдука, Бориса Тасића који је у Мађарској играо у БВШЦ, а у Србији у прволигашу Раду из Београда, завршио је Факултет физичке културе, Владимир Вировкић био је играч у мађарским лигашима Чепелу и Трећем кварту, а у САД на студијама играо за америчку фудбалску репрезентацију до 21. године, Предраг Јокић који је играо за сениорску фудбалску репрезентацију Канаде, а шездесетих година играо чак за репрезентацију Мађарске и био је олимпијски шампион.

"Сваке године Српска школа однегује један број врхунских спортиста који су понос свима нама", истакао је Рус.

Борислав Рус је поклонио Марку Николићу неколико књига из историје, културе и етнографије Срба у Мађарској у жељи да се Марко, као нов човек у српској заједници, упозна са њеним институцијама и начином живота. Николића је интересовало колико Срба живи у Мађарској, каква је њихова историја у тим крајевима, како опстају и чувају свој језик и културу, каква је сарадња са институцијама у матичној држави, као и рад школе, Културног центра, Српског позоришта...