Беч:Срби и Аустријанци поводом годишњице НАТО бомбардовања

Помен, у организацији Аустријско-српског покрета солидарности, почео је на тргу испред седишта председника и аустријске владе, одакле се поворка, кроз улице строгог центра, упутила ка тргу Штефансплац, где су Срби, током НАТО агресије протестовали 78 дана.

Они су, током кретања носили пароле против НАТО агресије да би скренули пажњу аустријске јавности на злочин почињен пре 20 година, за који нико није одговарао.

Бројни говорници су, на завршници скупа, указали да је НАТО прекршио међународно право својом интервенцијом, вођеном под плаштом "хуманитарне акције".

Бројним пролазницима, а међу њима и велики број туриста са свих страна света, дељени су леци на којима је указивано на тај догађај који је, како су рекли говорници, био први рат за нови светски поредак.

Са скупа су упућени и захтеви аустријској влади, пре свега да Беч не игнорише своју уставну обавезу да буде неутралан и да поштује међународно право, па тако и Резолуцију 1244.

"Пре 20 година је НАТО напао Југославију. То је био први велики рат на европској територији од 1945, а за који није постојао мандат УН, нити се може правдати нападом на једну чланицу алијансе. Тој војној интервенцији, супротној међународном праву, претходили су грађански ратови, уз снажно мешање са стране. Прсти Аустрија и ЕУ су били умешани у ратна догађања на простору бивше Југославије", подвукли су организатори у декларацији.

Констатовали су да и даље доминира црно-бели наратив, у којем Запад себи приписује улогу полицајца који се наводно брине о "хуманости" и "реду", док се Србија, тадашња Југославија, и даље приказује као агресор, што не одговара реалности и треба исправити.

Подсетили су да је на основу Резолуције УН 1244 и Кумановског споразума окончана 78-дневна агресија, и да та Резолуција УН предвиђа да је Косово и Метохија интегрални део Србије.

"Та резолуција је и даље на снази, те се може мењати само новом одлуком Савета безбендости УН. Представници привремених институција на Косову прогласили су 2008. једнострано независност, што су западне силе и бројне друге државе, међу којима и Аустрија, у кратком року признале. Радило се о томе да се оствари прави циљ рата, а то је да се разори једна земља која није желела да се потчини неолиберално светском поретку, и да се њени наследници ослабе, уз ново кршење међународног права", подвукли су они.

У декларацији са скупа истиче се да, укупно гледано, НАТО није допринео разумевању народа на Балкану, већ само даљем заоштравању напетости.

Рат НАТО против СРЈ представља крах европске и међународне безбедносне архитектуре и био је први рат за успостављање новог светског поретка, те се водио против једне суверене државе која је желела сопствени пут и противила се диктату ММФ-а, указано је у декларацији и оцењено да је тај рат подстакао и милитаризацију ЕУ, као и њене спољне политике.

"Историја још није исписана до краја, јер прави кривци још нису одговарали за свој злочин", додаје се у декларацији. Од аустријске владе се тражи да се врати сопственој спољној политици и уставом утврђеној неутралност, да у потпуности поштује Резолуцију УН 1244, као и да се изјасни против формирања косовске војске и не учествује у обуци њених припадника.

Скупу у центру Беча претходила је дискусија под мотом "20 година од НАТО бомбардовања, има ли Балкан будућност?“, у којој су, између осталих учествовали аустријски публицисти и историчари Ханес Хофбауер, Курт Грич, Вилхелм Лангталер, политичар Давид Штокингер, као и бивши изасланик ЕУ за Косово, који је учествовао у преговорима у Рамбујеу Волфганг Петрич.

У суботу увече представљен је филм "Тежина ланаца" режисера Бориса Малагурског, са којим су присутни имали прилике да разговарају о позадини НАТО агресије.