У сусрет Светском дану поезије

У програму који је трајао пуна два сата учествовало је више од педесет аутора из земље и региона, пред бројним аудиторијумом. Простор испуњен до последњег места, што један овако велики пројекат и заслужује, на најлепши начин увео нас је у недељу Светског дана поезије.

У име Удружења присутнима се обратила оснивач и председница Удружења и идејни творац ове манифестације, Славица Klein, присутне су поздравили академици Балша Рајчевић и Русија Маринковић, учесницима Конкурса обратио се председник жирија, Оливер Јанковић, а зборник је представила и програм водила књижевница Гордана Јеж Лазић, која нам и шаље овај извештај.

Овогодишњи зборник поезије, кратких прича и афоризама посвећен је Лази Костићу, лирском горостасу српског романтизма, полиглоти и преводиоцу, човеку који нам је препевао Хомерову Илијаду и превео најпознатије Шекспирове трагедије Ромеа и Јулију, Хамлета и Ричарда III, врсном драмском писцу, естетичару, доктору права, члану Српског ученог друштва и Српске краљевске академије.

Зато не изненађује чињеница да су се у овом зборнику нашла имена једног од највећих српских песника 20.века, Драгана Колунџије и академика Балше Рајчевића, сликара, вајара, историчара уметности, ликовног критичара и књижевника. Њихово присуство свакако је најлепша подршка плејади младих уметника у овом зборнику.

На конкурс су пристигла 1 134 рада од 378 аутора, међу којима значајан број основаца, средњошколаца и студената. А када млади уметници укажу поверење новој идеји, онда је то прича која има будућност.

Заступљени су аутори већим делом из Србије и земаља окружења: БиХ, Хрватске, Словеније, Црне Горе, али и из читавог света: Грчке, Аустрије, Шпаније, Француске, Немачке, Израела, Јапана, Монголије, Канаде.

Иако је поезија узела примат популарности и на овом конкурсу, један број учесника заступљен је са формом кратке приче и афоризма.

Удружење Златна реч - Српска круна Аустрија је основано пре три године, у намери очувања и представљања српске културе и традиције у Аустрији, те повезивања српске и аустријске културе и уметности, нарочито младих, неафирмисаних писаца и ликовних уметника. Како је и сама идеја светске књижевности потекла из намере да се писци различитих култура једни другима представе својим најлепшим делима и тако своје културе приближе, оваква удружења благородна су увек и свуда. Доброчинство ове намере јавност је брзо препознала и поздравила.

Манифестација Обредни хлебови, која је заштитни знак Удружења веома је лепо прихваћена и пропраћена у Словенији 2017. г. Удружење је такође оснивач и покровитељ Међународног књижевног фестивала у Бечу, који је сваке године посвећен неком од великана српске књижевности који су нас на најрепрезентативнији и најаутентичнији начин представљали у свету. Акценат је на личностима српске књижевности које су на свом стваралачком и научном путу имале додирних тачака са Аустријом, те тако и уплив савремених европских уметничких токова у свом и стваралаштву својих следбеника на овом тлу.