"Авала express XX" у пуној брзини пред српском публиком

Публика у сали „Раша Плаовић" Народног позоришта у Београду великим апалаузом наградила је чланове Српског позоришта: Милана Руса, Бранимира Ђорђева, Митра Кркељића и Габора Ленђела, који су у српску престоницу донели звуке и боје Будимпеште, док се са позорнице чула шкрипа кочница воза „Авала експрес" који је, управо из Београда, доводио неке нове становнике у мађарску престоницу.

Шибале су сенке и светла, најава са разгласа станичног перона мешала се са звуком клавијатура, гитаре и хармонике, и мушким гласовима који су допирали кроз дим локомотиве. Јосо је тражио Ану са сликом у руци на станици Келети, чули су се опет добро познати стихови песама: „Професорица Бамбина", „Будимпешта", „Дубровник", које су будиле носталгију и подсетили нас на сусрете и растанке са драгим људима, на ђачке дане из Српског колегијума у Будимпешти, старе љубави и неке градове који су се заувек утиснули у измаглицу наших сећања.

Одмах након представе, док су глумци још примали честитке публике, прве утиске из Београда поделио је са нама директор Српског позоришта у Мађарској Милан Рус:

"Овде смо давне 1992. године играли „Емигранте", Јосо Маториц и ја. Тада је директорка била госпођа Вида Огњеновић, а она је тада била и селектор „Стеријиних игара". Прошло је 27 година од тада, и изгледа да је за наша гостовања добро када су жене на челу оваквих културних институтција. Сада је на челу народног позоришта госпођа Ивана Вујић, која нас је изузетно срдачно примила. Народно позориште из Београда ускоро долази у Будимпешту у Национални тетар, код Атиле Видњанског, а свакако ће нас посетити и у нашем позоришту у Нађмезе улици. Договорили смо и да се игра једна монодрама Народног позоришта у нашем Текелијануму. Ово је почетак једне дивне сарадње, склопићемо нова пријатељства и накупити се добре енергије у нашој матици, како бисмо могли да стварамо нове добре представе на српском језику. Са великом радошћу крећемо даље пут градова у Србији, у којима ћемо гостовати."

Представи је претходило отварање излозбе посвећене оцу српског театра под називом „Јоаким Вујић и два века позоришта", која је подсетила и на „Крешталицу" - прву представу на српском језику изведену пре више од два века у будимпештанској Рондели.

Изложбу је одворио директор Српског института у Будимпешти Пера Ластић, подсећајући на значај културног доприноса Срба пречана свеукупној српској култури и стварању српских културних институција:

"Ову изложбу приредили смо још 2013. године у Будимпешти поводом 200. годишњице од прве представе на српском језику, "Крешталица", која је у Пешти изведена 1813. године. Том приликом обележили смо и 20 година постојања и рада Српског позоришта у Мађарској. Важно је да поменемо да је ова изложба посвећена и Јоакиму Вујићу, зачетнику театра у Срба, који је рођен у маленом градићу Баја на југу Мађарске, у српској грађанској средини, која је подарила многе уметнике и ствараоце.

Присутне љубитеље позоришта и културе поздравила је и вршилац дужности управника Народног позоришта Ивана Вујић, која је скренула је пажњу посетилаца на, како је рекла „узбудљуву изложбу са ретким фотографијама и низом података о позоришној и културној историји и традицији".

Ивана Вујић је захвалила свом „далеком претку Јоакиму Вујићу, на томе што је чува већ више деценија".

"Ова дивна изложба о двестогодишњици српског позоришта узбудљива је и по томе што су представу „Крешталицу" пре 200 година играли заједно и Срби и Мађари, на српском језику. Јоаким Вујић тада је био и редитељ, и продуцент, и импресарио. Хвала пријатељима из Мађарске, Мађарској амбасади, Српском институту на челу са Пером Ластићем, наравно глумцима Српског позоришта који се спремају за представу, и свима вама који сте дошли да ову изложбу погледате. Ова изложба открива нам „наше лично ја", а без нашег личног ја, нема доброг позоришта. Недавно смо потписали и изванредан споразум са Националним позориштем у Будимпешти и спремамо се да гостујемо на међунродном фестивалу, у априлу, са Чеховљевим „Ивановом"", рекла је Ивана Вујић и истакла жељу да се подстакне оваква врста отворености како би се показало како се развијају наша позоришта у свету и какао сарађују са својим партнерима.

О програмима које у оквиру манифестације „Недеље мађарске културе" у Србији организује Мађарска амбасада, говорила је аташе за културу Мађарске амбасаде у Београду, Зорица Рафајловић, а присутна је била и директорка Мађарског културног центра Клара Сентђерђи.

"Мађарска културна дипломатија посвећује посебу пажњу својим јужним суседима у региону Западног Балкана и организује културне догађаје великих размера. У октобру 2018.г. је кренула вишемесечна културна манифестација „Недеље мађарске културе", која траје до марта 2019.

Ова турнеја по Србији и извођење представе „Авала Express XX" Српског позоришта у Мађарској део су ове манифестације", рекла је госпођа Рафајловић.

У овом новом читању „Авале", главну улогу маестрално тумачи Милан Рус, који подједнаком снагом дирљиво лирским деоницама, али и ангажованим стиховима које изговара, „пробија рампу" и увлачи публику у причу о једној генерацији, или многим генерацијама.

Од емотивног Јосе који са сликама у руци тражи Ану и старе „ортаке" из колегијума, док пева познате хитове из „Авале" на свој глумачки начин и свира различите инструменте, на запрепашћење публике, уз бравурозне глумачке трансформације, постаје стари васпитач Димитрије Крунић, или у станичом бифеу испија огромне кригле пива, док чека воз који касни.

Одлично га на сцени прате: глумац и уметнички секретар Бранимир Ђорђев, који у „Авали" игра једну од својих најзрелијих рола у последњих неколико година, уз изражено играчко умеће, као и Митар Кркељић, који се након неких мањих и све више већих улога сигурним кораком позиционира као неизоставни члан Српског позоришта.

За клавијатурама је дугогодишњи пријатељ и учесник бројних пројеката Српског позоришта, Габор Ленђел, а иако није присутан на турнеји, на свакој представи увек је „присутан" и Петар Милошевић који је познате мађарске ауторе приближио српским говорницима.

Као мајстор игре потписан је Јанош Деги, а асистент режије је Катарина Павловић Бачи. За технику је био задужен Богдан Сабо, сцена: Тибор Прагаи, костими: Ноеми Борбељ, рецензент: Ева Шишковић.

Након извођења музичке представе АVALA EXPRESS XX у Београду, Српско позориште у Мађарској кренуло је на своју турнеју по Србији, па је српска публика представу имала прилику да погледа и у Лазаревцу, Краљеву, Нишу и Крагујевцу.

Турнеја је трајала од 3. до 7. марта, када је окончана наступом у Књажевско-српском позоришту у Крагујевцу које је и носило име Јоакима Вујића, па је тако ова турнеја исписала својеврсни круг, од Јоакима у Будимпешти, до најстаријег позоришта у Србији, које је основао управо Јоаким Вујић.