Празник филма у Чикагу

У првом плану фестивала нашли су се филм Милоша Аврамовића "Јужни ветар", који је због великог интересовања публике приказан и у два репризна термина, као и гостовање режисера Слободана Шијана, који је представио дигитално освежену верзију свог култног филма " Ко то тамо пева", у многим анкетама проглашеним за најбољи домаћи филм свих времена.

Сербиан филм фест је почео пројекцијом документарног остварења "Око соколово" Миодрага Миљковића, које је инспирацију пронашло у најпознатијој фотографији Првог светског рата, те следећи је испричало причу о животу Драгутина Матића, ратника И сељака из Заплања, И његовим саборцима из времена када је Србија била мала али славна земља, која је трећину радно способног становништва жртвовала на олтар борбе за слободу.

А након што су фестивал и званично отворили његов оснивач Славица Петровић, у друштву специјалног саветника министра културе Србије, глумца Тихомира Арсића, конзула жерана Дејан Радуловића и режисера Слободана Шијана, препуна сала АМЦ биоскопа у Чикагу је имала прилику да види, и судећи по реакцијама, ужива у филму "Јужни ветар", који је дефинитивно изазвао највише пажње и полемике међу посетиоцима.

Млади режисер и сценариста Милош Аврамовић, један од предводника новог таласа, ипак се у највећој мери ослонио на проверену глумачку екипу на челу са Небојшом Глоговцем, Драганом Бјелогрлићем, Вуком Костићем... а Милош Биковић, који своју каријеру протеклих година углавном, И то врло успешно, гради у Русији, главном улогом (Мараша) у "Јужном ветру" се озбиљно намеће као лИчоноша млађе генерације глумаца И пунокрвни наследник ветерана са којима је у овом остварењу делио сет.

Друге фестивалске вечери приказан је легендарни српски И југословенски филм "Ко то тамо пева", овога пута у новом руху. Дигитална рестаурација ипак није до краја успела да сакрије ожиљке времена И небриге, а даље пропадање овог културног блага спречено је захваљујући људима из Југословенске кинотеке.

На трибини после филма гост редитељ и добитник специјалне награде Српског филмског фестивал у Чикагу, Слободан Шијан, одговарао је на питања новинара И публике. Том приликом изнео је своје виђење о глобалној помами за снимањем римејк-верзија популарних филмова, али се подсетио И дана када је настао филм "Ко то тамо пева", а његове успомене изазвале су салве смеха И носталгије међу присутнима. Шијан је, између осталог, покушао да објасни и улогу фамозне старице са задњег седишта чувеног аутобуса "Фирме Крстић".

Трећег дана фестивала приказан је документарни филм Марка Новаковића "Отворених очију", црна комедија режисера Миодрага Милинковића Дебелог "Патуљци са насловних страна", затим "Мали филм о великој Милени" омаж Југословенске кинотеке глумици Милени Дравић, а након свечаног затварања фестивала И додела награда, Српски фестивал у Чикагу је затворило "Месо" режисера Саше Хајдуковића И сценаристе Николе Пејаковића.

На крају, утисак је да би се тродневни догађај могао сажети у једну реплику лика који у филму "Јужни ветар" тумачи Драган Бјелогрлић, а која гласи: "Ко преживи, причаће!"

Филмски фестивал у Чикагу, који већ шесту годину живи, боље рећи преживљава захваљујући изузетним напорима ентузијаста предвођених директорком Славицом Петровић, налази се на прекретници. Уколико врло ускоро и врло конкретно не добије подршку надлежних у Србији, његов опстанак биће под великим знаком питања.

Ето прилике за Тихомира Арсића који је у Чикаго, по сопственим речима, дошао као извидница министра културе Вукосављевића, са задатком да се у Београд врати са предлогом и идејом о томе како и чиме би Министарство културе Републике Србије могло да помогне у "очувању српског језика и ћириличног писма".

За почетак, чини се да је то оно што министарство, које се дичи титулом покровитеља овог фестивала, најлакше може да обезбеди, а што је овога пута изостало. А то су филмови у продукцији државе, попут дела "Заспанка за војника" које, и поред обећања, није приказано на фестивалу, па је публика, којој је ово, ако изузмемо пиратске копије на интернету, једини прозор у свет домаће кинематографије, остала ускраћена.

Имајући у виду да се специјални саветник Станић похвалио буџетом који ће Министарство културе следеће године издвојити за филмску продукцију, ето прилике да се обезбеди помоћ и онима који тај филм промовишу међу бројном српском емиграцијом у Америци.