Карл Малден добија споменик у Београду

Карла Малдена или Младена Секуловића, како је волео да га зову или само Младен, а Американци су говорили Малден, знали смо само као великог глумца, али смо мало знали о њему као човеку који никада није заборавио своје порекло и народ коме припада. На ново име тешко је пристао, јер су то захтевали његови менаџери и продуценти, јер је Секуловић било крајње тешко изговорити. Ипак у филмовима у којима је играо, име Секуловић је често изговарао он, јер је од сценариста тражио да неки од јунака носе то презиме.

Вишедеценијска неправда о човеку нашег порекла који је у сфери уметности стекао светску славу, биће, верујемо, донекле исправљена. То ће за почетак учинити књига "Како сам успео", која је представљена на Београдском сајму књига, чији су издавачи "Службени гласник" и Асоцијација за сарадњу са дијаспором "Српска веза".

Човек који је најзаслужнији што се ова књига појавила у јавности је Александар Влајковић, новинар. Темама везаним за наше расејање бавио се и као новинар и као представник Владе Србије.

Књига је аутобиографска, коју је Младен Секуловић, писао са својом ћерком Карлом Малден, књижевницом и филмским сценаристом. Карла је своја ауторска права пренела на Александра Влајковића, који је са групом сарадника приредио књигу, а уједно окупио и људе који су као Организациони одбор покренули иницијативу да се подигне споменик, најпре у Београду, а потом и Републици Српској и Америци.

То је и повод за причу са Александром Влајковићем, који је био иницијатор и низа других пројеката који се односе на наше великане у свету. Сви су под високим покровитељством државе. 

"Да, много тога се урадило. Малден, односно Младен Секуловић заслужују да о њему много више знамо, заслужује и споменик и улицу. Наша иницијатива је добила подршку Градске комисије која је дала сагласност и за споменик и за улицу. Нажалост, од тада је прошло скоро пет година. Стално смо покушавали, али неко као да је то кочио. Тек смо захваљујући председнику Александру Вучићу, који је приликом сусрета са Зубин Мехтом, које је добро знао ко је Карл Малден, питао шта је било са спомеником, одговорио да ће спомник бити подигнут, јер је реч о натпросечном Србину, којим се поносимо. Нажалост, на улицу ћемо изгледа морати да чекамо, јер се и поред више поновљених писаних иницијатива о томе ни не говори, а предлажу се неки људи који то не заслужују. Ако се то ускоро не догоди, мораћемо о томе јавно да говоримо.

Ми који смо били у прилици да књигу прочитамо, а међу њима било је веома компетентних, тврдимо да је то једна од значајнијих књига која се појавила на овогодишњем Сајму књига и да је од националног значаја. 

Мемоари Оскаровца Карла Малдена, описују његов живот у српској емигрантској заједници у Америци, али и о успешној филмској каријери у којој су му партнери били највеће филмске звезде свих времена. То је занимљива прича о златном добу Холивуда и о остварењу америчког сна „новодошлог". То је у исто време прича о љубави према свом народу и завичају, на који се не сме никада заборавити, о традицији и обичајима српског народа, о успеху који се постиже пре свега напорним радом, јер ништа не пада са неба. Зато је књига важна за све који желе да се баве уметношћу, јер носи поруке и за оне који желе да постану успешни глумци,редитељи, продуценти, организатори ... Важна је подједнако и за све друге младе, јер као и књига нашег научног великана Михаила Пупина - „Од пашњака до научењака" за коју је добио Пулицерову награду и која је била обавезна литература у америчким школама, носи поруку да је за успех најважнији рад, образовање и поштовање. „Живот ствара уметност на сцени, а она се постиже образовањем. Зато глумац мора бити образован, мора имати достојанство и мора бити поносан. Ако сам поштујеш своју профсију и остали ће те поштовати. Увек сам био поносам што сам глумац" - говорио је Карл Малден. Имао је свој мото: "Није важно да ли те људи воле или не, већ да ли те поштују".

Иако је рођен у Америци, он је растао у породици и окружењу емиграната, па се и сам осећао као емигрант. Енглески језик је проговорио тек када је пошао у школу, а дотада је говорио искључиво српски. У овој књизи он доста речи посвећује животу у српској заједници у Чикагу и Герију, где је живео, и својој породици и зато нећемо подсећати на та његова сећања, већ на оне чињенице о којима није говорио, а заслужују ширу пажњу. Познато је да је био привржен српској православној цркви. У цркви је крштен и добио је име Ђорђе. Певао је у црквеном хору, а цркву је, када је постао имућан, веома помагао.  

Међутим, мало је оних који знају да се Младен радо сретао са младима у цркви и говорио им да буду добри грађани Америке, али да припадност свом народу никада не смеју да забораве. Младен је своју љубав према свом народу сам исказао речима: "Срећан сам што сам рођен у српској кући, што сам крштен у српској цркви, што је редовно посећујем, што певам у српском хору и што могу да кажем да сам Србин". Имао сам срећу да сретнем тог великана. Дошао је у време своје велике заузетости у један ресторан у Холивуду. Били смо кратко и имао сам планове да му још нешто поручим, али није било времена. Био је човек од речи и дошао да ме поздрави и да каже да ју увек срећан кад види неког Србина. Рекао је да сам га тим сусретом усрећио тог дана., присећа се Александар Влајковић."

У књизи између осталог се наводи да је Карлу Малдену био забрањен улазак у бившу Југославију.

"Малден, увек када је био у прилици да се јавно обрати, готово увек је користио прилику да истакне своје српско порекло. Био је велики српски патриота, али није био националиста у неком ружном смислу, а још мање шовиниста. Волео је све народе света. На један позив представника бивше Југославије, који му је пренео близак пријатељ Дан Тана /Данило Танасијевић/, да поздрави велики међународни скуп у Њујорку, Карл Малден је то са задовољством учинио. У свом обраћању најпре је истакао своје српско порекло и задовољство што припада том народу. Неки високи функционери су му то веома замерили и обележили га као националисту, коме је стављена забрана доласка у земљу његовог порекла. Та забрана му је скинута тек када је требао да дође у Југославију, на снимање филма "Сутон", почетком 80-тих прошлог века и тај проблем је решен уз посредовање највиших представника две државе. Филм је сниман у Истри, а том приликом посетио је главни српски град - Београд, а потом и родну Билећу, одакле му је отац Петар и где вечно почивају његови најближи. Сећања на те дане радо је евоцирао приликом сусрета са нашим људима.", објашњава Александар Влајковић.

Карл Малден је имао богату глумачку каријеру дугу преко 60 година. Био је велики филмски глумац, а играо је и у позоришту, па се опробао и као редитељ. Играо је са највећим глумцима света, а занимљиво је да су неки од њих говорили да су од њега много научили. Био је председник Америчке филмске академије у Холивуду и оснивач угледне уметничке библиотеке у Беверли Хилсу, највеће у Aмерици. Био је натпросечан глумац, а они који су га добро познавали кажу да би био успешан и у многим другим занимањима. Волео је и спорт. Био је изузетан кошаркаш. Посебно је волео Пита Маравића, једног од највећих америчких кошаркаша и сигурно највећег кошаркаша српског порекла свих времена.

Књига "Како сам успео" је аутобиографија Младена Секуловића, а како је он у то време већ био у годинама, и писању му је помагала његова мезимица, млађа ћерка Карла. 

Карла је једна изузетна личност и она је у свету филма. Чак је и њена ћерка заљубљеник у филм. Врхунски је монтажер и њен филм је био учесник Канског фестивала.

"Две године сам провела са својим оцем пишући ову књигу. Док ме је водио на пут кроз свој живот, чула сам небројене приче - неке које сам слушала читавог живота, неке које никада пре нисам чула, и ипак смо са неких заједно обрисали прашину, како би открили истину скривену под велом година. Пуно смо се смејали и исто тако плакали, некада у исто време" - о писању књиге рекла је Карла Малден.

Откривање споменика у Београду заказано је за 20 новембар. Увод у ту причу била је промоција књиге "Како сам успео". На откривање споменика у Београду очекује се долазак његове породице и једне велике филмске звезде. На раније планирано откривање споменика најављен је двоструки Оскаровац и његов ученик Мајкл Даглас који је тада потврдио долазак. Нажалост, споменик није био завршен и церемонија је одложена. Уместо њега у Београд долази подједнако велика холивудска звезда. Догађај ће, очекује се, увеличати председник Србије и председник Републике Српске.