Просвјета у Бечу о Косову и Метохији

Песнике и присутне је у име храма св. Саве поздравио свештеник Миљан Антић, а програм је водио Срђан Мијалковић, председник одбора Просвјете у Бечу, који је захвалио гостима што су прихватили позив и превалили велики пут да Србима у Бечу својом поезијом донесу древне српске речи и оживе српски дух Космета.

Сусрет бечке публике са косметским песницима био је по много чему посебан. Чаробно и емотивно вече десило се у суботу. Била је то лепа привилегија за све присутне у којој се уживало у топлим и јаким стиховима, али и из прве руке могло чути о тешком животу српског народа у јужној српској покрајини. У недељу су се песници својим стиховима још једном обратили нашим људима, после литургије у храму св. Саве.

Ови „Сусрети и разговори" показали су велику блискост наших људи из Беча са сународницима са Космета. Разговори који су спонтано уследили после књижевног програма били су врло интензивни и пуни емоција. Посебно пажљиво слушане су речи косметских песника о животу под привременом окупацијом и у изгнанству, заједнички тражени одговори на питања од којих је на нека било тешко одговорити.

„Не знам да ли су нас више дирнули топли стихови Леле Марковић о Призрену, емотивна поема Милорада Илића о прогнаном дечаку са Космета, Света елегија Драгише Бојовића или кратка и болна песма Бинач Драгомира Костића, али, иако су сви они песници различитих стилова и поетика, повезује их дубока жалост за окупираним завичајем и велика нада у повратак у тај завичај.", рекао је на крају програма Мијалковић и обећао да ће Просвјета све учинити да се Срби из Беча поново сусретну са песницима југа Србије, следећи пут управо тамо, на Косову и Метохији.

У име осталих, домаћинима се захвалила Лела Марковић: „Захваљујући великом гостопримству свештенства цркве Св. Сава у Бечу а посебно, захваљујући ангажовању, братском и пријатељском пријему Срђана Мијалковића и Просвјете, нас четири песника Косова и Метохије, имали смо могућност, прилику и задовољство да са браћом и сестрама у дијаспори проведемо заједничке тренутке, делећи бол, пркос, национално и верско осећање, у дијалогу, разговору и доживљају поезије о нашој Светој Земљи. Захваљујемо и парохијанима који су се одазвали позиву песника и организатора, на гостопримству дивној Зорици Мијалковић и осталим сународницима које смо током боравка имали прилику да сретнемо. Само можемо да пожелимо да им узвратимо сво добро које су нам подарили, и понадамо се да ћемо сви догодине бити у Призрену!"