Tри деценије од смрти Павла Вуисића

На Павловом гробу одржан je помен, а том приликом је председник Адлигата, Виктор Лазић, прочитао његов тестамент који је деценијама у медијима био цензурисан.

Организовано је, затим, дружење у једној кафани по Пајином укусу, где се неколико сати јело и пило, а приказан је и документарни филм о Паји који је припремила Мирјана Вуисић.

Увече је у свечаној сали Адлигата на Бањици одржан специјални програм током којег су читане Пајине песме, изреке и текстови, а Мирјана Вуисић је присутне упознала са неколико анегдота из заједничког живота са Павлом.

Догађај је организован за затворени круг пријатеља и поштовалаца Паје Вуисића, с обзиром на то да је њему пажње јавности било преко главе, па је није желео и у смрти.

„Молим смрт објавити најмање три дана после погреба. Да мојему погребу не присуствује нико до ње (Мирјане) и да не буде ничега од срања као што су говори, приче... Молим само Она и Ја", неке су од изјава које је Вуисић говорио још за живота.

Поводом овог јубиларног помена  организовано je бесплатно представљање Легата Мирјане и Павла Вуисића у просторијама Адлигата на Бањици, у оквиру Дана европске баштине, у организацији Општине Вождовац. Удружење Адлигат објавило је посебан каталог о легату који се бесплатно поклањаo посетиоцима.

У легату су били изложени оригинални Вуисићеви тестаменти, његове песме у рукопису писане на салветама, кутијама цигарета, папирићима, његове луле, упаљачи, фоготрафије и многи други занимљиви детаљи из глумчевог личног живота.

Филмографија Павла Вуисића износи 177 јединица, при чему је Павле глумио у 129 дугометражних филмова, 17 серија, 14 ТВ филмова, шест мини телевизијских серија и пет кратких ТВ филмова.

Павле Вуисић је, између осталог, глумио у Шолаји (1955), као и у филмовима: Десант на Дрвар (1963), Битка на Неретви (1969), Валтер брани Сарајево (1972), Шешир професора Косте Вујића (1972), Чувар плаже у зимском периоду (1976), Салаш у Малом Риту (1976), Повратак отписаних (1976), Отписани (1978), Ко то тамо пева (1980), Сјећаш ли се Доли Бел (1981), Маратонци трче почасни круг (1982), Поп Ћира и поп Спира (1982), Отац на службеном путу (1985).

Прославиле су га и улоге у телевизијским серијама, посебно у серији „Камионџије", а у легату у Музејима Адлигата се налази и свежањ кључева на коме је и оригинални кључ камиона који је вожен у овој серији.

Уз овај значајан јубилеј, подсетили бисмо на неколико Пајиних изрека:

,,Понекад, након разговора са неким људима, човек осети потребу да пријатељски помилује камен, осмехне се дрвету и са пуно поштовања скине капу пред магарцем".

 „Волим само оне због којих не морам да се одричем себе да бих им се допао".

„Неки људи оставе нешто иза себе тек кад чучну".

„Ко измисли недостајање, памет му недостајала".

„Све поскупљује само је човек све јефтинији"...