Кулминирало незадовољство Срба у Словенији

Срби у Словенији, већином пореклом из Републике Српске, којих према подацима Савеза српске дијаспоре има 150.000, упорно захтевају признавање статуса националне мањине. Они су овај проблем нагласили и на недавним “Данима српске дијаспоре Словеније” у Љубљани када су протестима испред кључних државних институција исказали револт и незадовољство.

Челници Савеза српске дијаспоре и Социјалне странке Срба Словеније Саша Гајић, Давид Тепић и Игор Митић казали су да Словенија годинама проводи дискриминацију на штету Срба.

„Срби у Словенији "спавају" више од две деценије али је сада дошло време да се тргну из политичког сна и траже права која њима припадају по свим начелима модерне Европе и свијета", казао је Гајић на скупу сународника у Љубљани.

Наглашено је да су Срби у овој земљи најбројнија мањинска заједница али за разлику од Италијана, Мађара и Рома, којих је знатно мање, нису признати као национална мањина.

„Срби који деведесетих година прошлог вијека нису прихватили словеначко држaављанство су "избрисани" у националном смислу, немају школе на српском језику, своје медије, мало се ради на очувању културног, верског и националног идентитета, ускраћена су значајнија средства из фондова", сматра Игор Митић, рођен у Словенији чији родитељи су пореклом из Врања.

Он, као и Давид Тепић, пореклом из Кнежева у РС тврди да власти Словеније ситематски асимилирају Србе, не дајући могућност да се на попису или у другим приликама изјасне у складу са својом националном припадношћу.

„Несхватљиво је да Словенци у РС, Србији или БиХ чија заједница је стотину пута мања од наше у Словенији, имају статус националне мањине и сва права која из тога проистичу а ми смо овде ускраћени свега тога", сматра Давид Тепић наглашавајући да Словенија свој став правда уставом и одредницом по којој признаје статус националне мањине искључиво народима из суседства, мада углавном игнорише захтеве Срба.

Правник Никола Тодоровић, секретар Националног савета Срба Словеније, рођен је у Горњем Скиповцу код Добоја, указује и на правну и стварну мрљу током осамостаљивања Словеније када су "избрисани" они који нису прихватили словеначко држављанство.

„Тим чином повређена су многа људска права и слободе што су потврдиле највише словеначке и европске судске институције", наводи Никола Тодоровић. Званичници Србије увијек подсећају своје саговорнике у Словенији на нерешена статусна питања Срба, али ништа више од тога. Исто се може рећи и за РС, сматрају саговорници Српскаинфо, подсјећајући да се Срби у Словенији сами морају борити за свој статус, прије свега стварањем јединствене политике и рјешевања отворених питања.

„Многа наша друштва организујући учење српског језика и баштинењем српске културе и традиције, покушавају да сачувају идентитет свога народа, али то није довољно", убеђени су Боро Стојановић пореклом из Тузле, Бранко Пејчић из Добоја и Велинка Јотановић из Теслића који приближно пола века живе у Словенији. Идентичан проблем имају и Бошњаци, поријеклом из БиХ који такође немају статус националне мањине те у овом смислу подржавају српску заједницу, казао нам је Сулејман Дервишевић, поријеклом из Цазина.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво