Велики значај фестивала српског филма у свету

У Филмском центру Србије било је свечано, а разговрало се и о постојећим фестивалима српског филма у Аустралији, Ванкуверу и Чикагу и значају да се и новим филмским смотрама српског филма, уз помоћ наше дијаспоре и државе Србије и у другим светским метрополама, на најлепши начин представи српска филмска уметност, али и могућности снимања филмова у Србији са страним партнерима.

У свечаном делу догађаја у ФЦС најпре је Славица Петровић, директор Фестивала српског филма у Чикагу уручила Плакете одливене у бронзи и Повеље публике. За најбољи играни филм награђен је филм „На млечном путу" аутора Емира Кустурице, а за најбољи документарни филм проглашен је „Панта Реи" почившег великана српског филма Љубише Самарџића.

Директорка Фестивала, Славица Петровић, је подсетила да је минули феситивал наша амбасада у САД, у Вашингтону, прогласила за најзначајнији културни догађај у српској заједници и да је израстао у традиционалну филмску манифестацију која је веома значајна за промовисање српске културе у свету. Петровић је истакла да фестивал у Чикагу пратe не само наши људи, него и Американци. Такође, прате га не само медији из Србије и наши медији у Америци, него и најугледнији амерички медији који догађај и најављују и прате.

Фестивал се одржава у елитним чикашким филмским дворанама, а минуле године фестивал је отворио филм Емира Кустурице „На млечном путу", који је порглашен за најбољи филм, а публика га је такође прогласила за најбољи. Публика је дуготрајним аплаузом наградила глумачку екипу и ствараоце филма, а посебно редитеља и главног глумца Емира Кустурицу, који ужива велике симпатије наших људи.

Признања су уручена Слободи Мићаловић, једној од главној јунакиња филма, која је била планирана и да буде гост Фестивала, али је због пословних обавеза морала да одустане.

Плакету одливену у бронзи и повељу за најбољи документарни филм и награду публике додељену филму почившег Љубише Самарџића, уручена је дугогодишњем сараднику нашег филмског великана, његовој свастици г. Златици Арсић.

Том приликом уручена је и Књига сећања у коју се уписивала публика чикашког фестивала, износећи велико поштовање према вечном Смокију. Очекује се да ће и признања и Књига сећања завршити у Легату Љубише Самарџића у Југословенској кинотеци, јер је то последњи фестивал аутора у години у којој је још био жив. Госпођа Петровић је подсетила и на дивне речи Марије Каран, наше познате глумице која живи у Холивуду, која је евоцирала успомене на Љубишу Самарџића, захваљујући коме је постала позната глумица у Србији.

Директор Фестивала Славица Петровић је посебну захвалност исказала иницијатору организовања фестивала Александру Влајковићу, за велику подршку и помоћ свих минулих година трајања фестивала, коме је Фестивалски одбор такође доделио специјалну плакету и повељу Фестивала. Петровић је истакла да су припреме за одржавање овогодишње 6-те манифестације у пуном јеку. У току је одабир филмова, а фестивал ће се и ове године одржати у првој недељи децембра.

Ненад Дукић, наш познати филмски посленик - филмски критичар и продуцент је и селектор Фестивала српског филма у Аустралији, послао је поруку да ове године фестивал постаје пунолетан, јер се одржава 18. пут. Рекао је да је минулих 17 година на фестивалу приказано више од 100 играних и документарних филмова.

Фестивал се иначе одржава у 5 највећих градова петог континента у којима у великом броју живе наши људи и то у Сиднеју, Мелбурну, Канбери, Аделаиду и Фримонтлу. Прошле године фестивал се одржао, као и претходних година крајем новембра, почетком децембра, па ће тако бити и ове године. Такође, Фестивал ће и ове године отворити нека позната личност, а да је прошле године то била познати мецосопран Милијана Николић, светска оперска дива, веома позната у Аустралији, позната и као велики заљубљеник у филм. Наравно и ове године на Фестивалу ће бити избор најбољих српских филмова - истакао је Дукић.

О Фестивалу српског филма у Ванкуверу говорила је Нена Ђонлић, филмски селектор Фестивала српског филма у Ванкуверу, на западној обали Канаде. Подсетила је да ће се ове године у новембру одржати 11. по реду фестивал. Да се последњих година одржава у елитном биоскопу VanCity Theatar. Ванкувер је, подсећа Ђонлић, после Холивуда водећи филмски центар на америчком континенту. Зато је Ванкувер интересантан за нашу земљу, јер би продукцијске куће посредством овог фестивала могле сазнати и нешто више о могућностима снимања филмова у Србији и погодностима које за филм нуди српска држава. Фестивал је познат и по гостима које доводимо из Србије, а све то највећим делом финансира господин Предраг Владиковић, истакнути представник српске заједнице, који воли филм који је уметник у души и помаже на све могуће начин. Међутим, сигурно је да би и држава могла делом да помогне, па би све било много лакше. Фестивали српског филма у свету имају велики значај и држава би морала са своје стране да помогне одржавање тих манифестације, јер за то нису потребне велике паре - истакла је Нена Ђонлић.

На крају је било речи и о иницијативи филмских посленика да се број филмских фестивала српског филма у свету повећа и да би нови фестивали требало да се организују и у Паризу, Лондону, Москви, Пекингу, Атини и још неким градовима. О томе су говорили у име инцијативног одбора Александар Влајковић и Миодраг Илић, познати драмски писац и филмски сценариста.

"Нови фестивали српског филма у свету, треба да се организују у сарадњи са организаторима у дијаспори и региону и уз логистичку подршку новоосноване Асоцијације за промоцију српског филма, културе и других вредности Срба у свету и Србије - „SERBIAN FEST" и струковних, пословних и државних институција Србије", истако је Влајковић и истакао да је филм као медиј изванредно средство за комуникацију међу људима и отуда га треба користити за промоцију српске државе, њених вредности, а исто тако и као могућност за продукцију филмова у Србији, јер може да донесе значајне приходе и оствари напред поменуте циљеве, чија је вредност немерљива.

"Страна продукција филмова у Србији је итекако могућа, јер о томе најбоље говори чињеница да смо у прошлости учествовали у великим светским продукцијама. Србија и данас има истакнуте филмске ствараоце и филмске раднике који су конкурентни на светском тржишту, такође атрактивне локације за снимање филмова, филмска студија и опрему за снимање филмова, а држава је доношењем Закона о коинематографији који ствара значајне економске погодности страним продуцентима, тако да све то чини Србију интересантном дестинацијом за снимање филмова о чему страни продуценти недовољно знају, па их на то треба континуирано подсећати. Искуства са неким новим продукцијама су веома повољна и сада је више него нужно наставити анимирање страних продуцената за снимање филмова у Србији. Искуства која имају неки организатори фестивала и ревија на којима се приказују наши филмови су позитивна и само делимично испуњавају циљеве које је могуће остварити, јер они том послу приступају из љубави према филму и жеље да остваре неке комерцијалне ефекте. Они који имају веће амбиције најчешће послују на граници рентабилитета, јер су препуштени сами себи. Фестивали такође могу да помогну пласману српског филма у свету у чију продукцију држава улаже одређена средства, па би извоз домаћег филма донео Србији девизни прилив, а продуцентима нова средства за улагања у филм", закључио је Влајковић.

Миодраг Илић је додао да државне институције Србије треба да помажу пројекте од националног значаја. Реч је о пројекту од кога могу имати користи грађани Србије, држава Србија, наши људи у расејању, локални организатори и земље у којима се манифестације одржавају. Имајући у виду такве интересе верујемо да ће државне институције Србије, пре свега Министарство културе и медија, то препознати и да ће подржати Пројекат у складу са могућностима. Пројекат не захтева велика улагања, а оно што се уложи биће на немерљив начин вишеструко узвраћено. Значајно је и да су то улагња у програм културе, који ће Србији помоћи у стварању позитивног имиџа у свету, а уз то може донети и материјалну корист која ће се мерити девизним приливом од продатих филмских права или за пружене услуге за снимање филмских копродукција у Србији, рекао је Миодраг Илић.