Косово јуче, Сирија данас

Уводну реч је дао Дејан Кусало, председник удружења Корени. Кусало, чије детињство је обележио рат у Хрватској и емиграција, надахнуто је говорио о лицемерју и разарањима независних држава, само зато што стоје на путу остваривању интереса светских моћника, који не презају да употребе силу када пропадну планови да на власт у тим земљама дођу њихови вазали. То показује и рат у Сирији. Народ стоји уз свог председника и неће на власти терористе, односно "опозицију" коју финансирају и чак војно подржавају неке западне силе. Сирија је још једна у низу земаља која трпи последице ратних дејстава, истакао је Кусало.

Предавање је почео Стефано Пилото, доктор политичких наука и стручњак за Источну Европу и Балкан. Објаснио је настанак "хуманитарних ратова", са освртом на стварање Уједињених нација, међународно право, борбу за људска права и интервенције које је преузео НАТО.

Пилото је поменуо је НАТО интервенцију у рату у Босни и Херцеговини, у конфликту између Срба и Албанаца, увек против Срба. Сматра да је њихова интервенција убрзала процес независности Косова, а нико није интервенисао, нити спречио, разарања која су спроводили Албанци. Говорио је затим о блискоисточној кризи, истичући да је интервенција Русије спречила ескалацију сукоба и нови светски рат. Закључио је да "хуманитарни ратови" које води НАТО не поштују право народа да на демократски начин изабере своје руководство, не поштују међународне резолуције, не доносе мир и поштовање људских права, него смрт и разарања.

Затим је о свом боравку на Косову и Метохији говорио доктор Франческо Мотеран, мајор КФОР-а, који је пре одласка на Косово боравио у многим земљама на ратним подручјима, али да нигде није видео, како сам каже, ништа слично ономе што се дешавало на Косову и Метохији.

Др Мотеран је радио у болници у Пећи у периоду од 2005. до 2007 године, а своје интервенције обављао углавном у српским енклавама, где су, по његовом сведочењу, Срби живели у невероватним условима. Изван бодљикаве жице је текао неки сасвим други живот. Највише га је погодило то што нико није обраћао пажњу на неправду и суровост којој су изложени Срби у енклавама. За време свог двогодишњег боравка упознао је многе Србе, монахе из манастира Дечани, високе, храбре и великог срца, и изразио дивљење што су опстајали на својој земљи, упркос тешким условима.

Следило је излагање Стефана Верноле из Модене, новинара геополитичког часописа Еуроазија, и координатора центра за студирање Еуроазија и Средоземље, који је испричао како су медији широм света представљали Србе као геноцидан народ, сваљујући одговорност на српско руководство за све ратове на подручју Балкана. Да би се лично у то уверио, отпутовао је на Балкан 1995. где је упознао једну сасвим другачију стварност, а своје утиске изнео у три књиге о Југославији и Косову и Метохији. Истиче слободарски дух Срба, за који каже да није видео ни у једном народу у толикој мери. Њега је задивио тај слободарски дух и згрозила неправда према том народу након што је схватио на какве све манипулације су спремне велике силе да би оствариле у некој земљи свој утицај и своје интересе.

Еторе Беђато, који ради у сектору за међународну солидарност у регији Венето, говорио је о моћи медија да стварају лажне представе о појединим земљама и људима. Рекао је да је и сам поверовао информацијама које оптужују Србе за сва зла на Балкану, а уверио се у супротно када је боравио на Косову и Метохији. Посетивши српске енклаве, обишао је народне кухиње, болницу у Грачаници, манастир Дечане и друга места, у пратњи Дејана Кусала и Душана Алексића, председника Савеза Срба у Италији, питајући се како је могуће да људи живе на такав начин, а да ЕУ не реагује. Задивила га је величанственост и лепота српских средњевековних манастира и схватио да је српском народу нанета огромна штета и неправда.

После завршеног излагања, предавачи су одговарали на питања присутних.
Разговор се наставио уз закуску коју су припремили организатори скупа. Том приликом је професор Стефано Пилота отпевао песму Видовдан и задивио све присутне.