„Обећања прошлости" Милије Белића

Реч је о радовима који су највећим делом објављивани у издањима „Дечјих новина" из Горњег Милановца, у то време издавачког гиганта, у периоду између 1969. и 1975. године. Није толико необично, па ни ретко, да неки велики и признати уметник каријеру започиње у сфери популарне културе, рецимо, правећи пре артистичких, комерцијалне филмове, пре великих грађевина, дизајн ентеријера, или пак пре значајних слика, стрипове.

Оно што битно разликује Милију Белића од стваралаца који се неразумно стиде својих почетака је његова свесрдна и више него пожртвована жеља да својим суграђанима у Лазаревцу подари изложбу „Обећања прошлости" као подсетник на дане ране славе у једној блиској али сасвим другој уметности од оне по којој ће постати светски познат, пише у предговору каталога Павле Зелић, писац, сценариста и теоретичар стрипа.

Данас незаборавни део екс Ју иконографије, „Мирко и Славко", најпопуларнији стрип у то доба, остају вечити део детињства свих који су одрастали са њима, док у случају Милије Белића, у почетку једног од сарадника који су суштински цртали овај први домаћи стрипски блокбастер пројекат (достижући тираже и до преко 200.000 примерака) означавају и сазревање аутора који као малтене дете почиње, после кратког пробног каљења на илустративним пословима, да ради на најозбиљнијем могућем пројекту примењене уметности у читавој држави.

Почетком седамдесетих, док још траје релативно златно доба домаћег стрипа, Милија Белић успева да се искаже као неупоредиво слободнији аутор у часопису „Курири" који је из литерарног надопуњења сторија о Мирку и Славку еволуирао у још један стрипски магазин, али фокусиран на домаће теме и домаће ауторе. Белић добија још већу част и прилику да се после серије епизода младог партизанског динамичног дуа, опроба у сопственом пројекту, на којем је могао да се визуелно размаше, а истовремено добије тиху, никад не елаборирану подршку Срећка Јовановића, легендарног уредника „Дечјих новина" и вероватног сценаристе авантура о дечаку Дану и његовом најбољем пријатељу псу Рикију.

Коначно, још једна ствар карактеристична за стрип је да је након коначног раскола модерне а онда и савремене уметности са фигурацијом, управо он (п)остао уточиште за сликаре и друге визуелне уметнике који су желели и умели да цртају људе, животиње и предмете онаквима какви јесу. Белић ће ипак сазрети изван тога, остваривши импозантну каријеру у свету апстрактне уметности данашњице, али је итекако у својим стриповима показао да је достојан наследник великана прошлости са тим тако „финим" стилом и поетиком која евоцира мајсторе попут Харолда Фостера или Андрије Мауровића, каже Павле Зелић.

Изложба „Обећања прошлости" Милије Белића биће отворена у просторијама Библиотеке „Димитрије Туцовић" у Лазаревцу од 13. јуна до 13. јула 2018. године.