Промоција Београда у Санкт Петербургу

Пословне активности започете су састанком са туристичком организацијом Санкт Петербурга са којом Туристичка организација Београда од 2016. године има потписан Протокол о сарадњи. У циљу унапређења сарадње са туристичком привредом овог града одржани су састанци са главним туроператорима Biblio Globus, ICS и TUI са којима је разговарано о могућностима развоја туристичких пакета за Београд у оквиру њихових понуда, а биће одржан и састанак са представницима авио компаније Red Wings која од јуна уводи директне летове између Београда и Москве.

У суботу, 9. јуна, у Алексевски палати у Санкт Петербургу биће представљена туристичка понуда Београда великом броју агената и новинара из Русије.

Презентација ће почети обраћањем Славенка Терзића, aмбасадора Републике Србије у Руској Федерацији, Слободана Унковића, заменика директора Туристичке организације Београда и Надежде Петрове, директорке Туристичке организације Санкт Петербурга.

Уследиће презентација на руском језику са посебним акцентом на руско културно наслеђе у Београду, као и глумачки перформанс Мој отац Вук Караџић. У овој монодрами осмишљеној поводом 200 година од првог Вуковог издања Српског ријечника, глумица Вјера Мујовић Preis у улози Мине Караџић приповедаће сентименталну животну исповест са занимљивостима из приватног живота, породичним тешкоћама и немаштини у којима је њен отац Вук Караџић стварао.

 После Русије Вук постаје Караџић

Када је 1818. године Вук објавио Српски рјечник који је био манифест његове реформе, Вук је због финансијских потешкоћа у којима се нашао из Беча отишао у Санкт Петербург. Наиме, био је веома сиромашан и тражио је материјалну помоћ, а Русија је финансијски помагала учесницима устанка против Турака. Поред тога, Вук је намеравао да са руским Библијским друштвом склопи уговор о издавању превода Новог завета на српски језик.

Русија је и иначе у Караџићевим очима била савезница поробљених Словена. Српски филолог је у Петербургу изазвао велико интересовање - састајао се са представницима петербуршке интелектуалне елите, познатим и угледним научницима и писцима, међу којима су били и председик Руске академије Александар Шишков, историчар Николај Карамзин, песник и оснивач романтизма у руској поезији Василије Жуковски, као и Александар Тургењев, пријатељ Александра Пушкина, државни функционер и јавни посланик.

Вук Стефановић је управо захваљујући путовању у Русију постао познат као Вук Караџић. Он се у Петербургу упознао са веома образованим младим славистом Петром Кепеном. У једном разговору Кепен је питао Вука зашто се потписује патронимом Стефановић, а овај му је одговорио да је такав обичај у Србији, али да се његов род иначе зове Караџић. Кепену се то допало и предложио је Вуку да му презиме буде Караџић.