Дови код темеља манастира Сириња

Већ неколико година, трећег дана Дова, на духовски уторак, овде се одржава манастирски Сабор и служи литургија.

Камени темељи светиње између Козле и Свинице красили су студен векова стрпљиво безазленом ћутњом, а проговорили нагло и оштро (иако овај говор камења није довољно јасан, нити га многи разазнају, па самим тим прихватају или не прихватају његову поруку), пре нешто више од једне деценије.

У црквеном часопису Гласник Српске православне Епархије темишварске за 2014. годину, у тексту Једна могућа историја манастира Сириња, који потписује протојереј др Васа Лупуловић, каже се:

„У недостатку потребних историјских докумената, данас је тешко саставити или написати прецизну историју манастира Сириња. Једини поуздани документи који помињу овај манастир у другој половини XVI века, веома су шкрти и ограничавају се само на помињање славе његовог храма и ништа више." Реч је о турским тефтерима које цитира мађарски историчар средином деведесетих (Engel Pal, A TEMESVÁRI ÉS MOLDVAI SZANDZSÁK TÖRÖKKORI TELEPÜLÉSEI 1554 - 1579, Szeged, 1996, стр. 128).

Темељи манастира удаљени су више стотина метара од Дунава, уз реку Сириња, између ове и пута који води ка насељу званом Бигар и сачињени су, како наводе стручњаци, у облику „триконхоса". Администратор светиње је свиничански парох Флорин Божин.

„Већ неколико година окупљамо се овде. Открили смо ову светињу где су се наши стари молили, где су се калуђери повукли од света и, погледајте, на какво дивно место подигли скромно, по могућности тог времена, овај манастир. Ништа није случајно. Румунија је наша држава, ми је поштујемо, овде смо се родили, овде хоћемо да умремо, али овде хоћемо и да сачувамо оно што је наше", рекао је, поред осталог, у свом обраћању присутнима протојереј- ставрофор Василије Плестић.

Ово је прва година, након археолошких ископавања (2002. године), како се међу темељима манастирске цркве реже славски колач. Кум је био Данијел Плестић из Старе Молдаве, а кумство је преузео Славољуб Трујкић из Мачевића.

Служили су свештеници соколовачког намесништва, њих дванаесторица: намесник, протојереј-ставрофор Васлије Плестић (парох у Старој Молдави), јереј Флорин Божин, протонамесник Бошко Тикартић (парох у Љупкови), протонамесник Сава Мареш (парох у Мачевићу), јереј Верољуб Гвозденовић (парох радимски), јереј Душко Кључар (Српска Пожежена), протојереј Перица Живановић (Соколовац), протојереј Јоца Живановић (Луговет), протојереј-ставрофор Мирослав Ђурковић (парох у Златици), протојереј Борислав Ђорђевић (Лесковица), протосинђел Герасим, протојереј-ставрофор Жива Мартиновић (у пензији), а уз њих је била и сестра Теофанија из манастира Базјаш.

„Надамо се да ће даља истраживања решити и одговорити на сва питања и недоумице везане за прошлост овог манастира...", каже аутор горенаведеног текста у темишварском „Гласнику".

Недалеко од темеља манастирске цркве, на двадесетак метара, постављена је и табла са натписом на румунском језику. Текст обухвата 9 тачака, а у наслову пише и: "MĂNĂSTIREA ORTODOXĂ ROMÂNĂ „SIRINIA"..."

У ишчекивању нових, непобитних доказа, који би отклонили сваку сумњу, када је у питању историја ове светиње, остаје нам, чини се, да се уздамо, ако не у време које нам и није баш највећи савезник, и то у многим нашим пословима испод овог комада неба, од Трескавца до Враголије и Збеговишта, једино у Онога који све види и зна. И „чија је правда вечна".