Варнице наде у три гласа

Музика и поезија су се смењивале док је публика уживала у стиховима на италијанском и српском језику. Ауторке су читале своје стихове на италијанском, а на српском је читала Светлана Станојловић.

Задужени за музички интермецо били су Дејан Митић на гитари и Светлана Станојловић, чланови Видовдана, културно-уметничког друштва из Италије. Ориле су се српске песме, највише аплауза је имала песма Пукни, зоро, а заинтересована публика је желела да чује и превод песме.

"Ове ауторке су најбоља потврда како песничко савезништво нема граница, не познаје нације и оплемењује људски дух", рекла је организаторка сусрета Микела Мусато.

Рецензију су написале Доната Спиларе и Маринела Ларатро на италијанском, а на српском Тодора Шкоро из Београда.

"Нада уме да говори, као сва осећања; нада је састојак без којег људско биће не може, иначе ће храна његове будућности нестати заувек. Шта боље од наде храни и гаси глад људског створа? У овој књизи нада се у три гласа и пева се љубав за природом, за будућношћу, за домовином, за пријатељством... Три женска гласа прослављају књижевно братство између Италије и Србије, показујући да осећања и нада немају националност и да лингвистичке предрасуде нису приоритети у култури ова два сродна народа.

Карла изражава у својим стиховима слободан дух који трчи са коњима по степи без граница, трчи ка вечности без бојазни, верујући у љубав према животу; Рада отвара наду као да су врата без посустајања, хода у сусрет будућности навикнута да се истрајно суочава са свакидашњицом.

Рената у гласу детета препознаје живот који даје снагу будућности друштва; дете је нада човечанства. Будућност има снагу храста и нада је на дневном реду свих нас.

Ова књига је химна нади за којом човечанство има потребу више него икада, јер слави универзални осећај без разликовања полова, расе и предрасуда. Надати се је обавеза у овој поетској химни у којој се нада пева на глас", рекла је рецензент Доната Спиларе.

Маринела Ларатро је потврдила поетску дубину песникиња.

"Три поетичка гласа, три душе са различитим судбинама, али блиске у осећајности; поезија без граница, написана на два језика, италијанском и српском, тако далека, а ипак тако блиска у изражавању осећања, љупкости, емоција пред љубављу и човечанством.

Рада држи увек ум и срце у узајамној вези са својом домовином порекла: Србијом. Њен поетски поглед међутим почива на патњама света, које она добро познаје: била је досељеник и морала је да се бори за изградњу новог живота у нашој земљи. Њен став је дубок и искрен: она не даје суд већ посматра контрадикције и потешкоће које сваки дан са собом доноси. Она је огледало искуства шта значи бити увек на путу са надом у сутра у загрљају оних који нас схватају. На овај начин замор живота преображен је у сигурност ходања напред дигнуте главе под небом које нас прати и води.

Карла у својим јасним и битним стиховима слави љубав, замишљену као вечну садашњост коју душа зна да препозна и којом се храни. Веза срца јој нуди досезање спокојне мудрости која има укус небеских ствари и сећање на рај предака који јој никада неће бити отргнут. Карла изражава и непрекидно окупљање душа као и њихов замах према вечности. Њени стихови указују на мир и опраштање, на веру дестиловану од патње спокојну тишину бесконачности.

Рената шири свој сензибилитет у кратким текстовима слободног стиха: фрагменти једног дискурса који одражава једноставношћу и пријатношћу језика њен унутрашњи свет, у коме има жаљења која се живе са носталгијом, али са настојањем да се превазиђу како би се постигла ведрина. Снови нам дају снагу да летимо са понеком илузијом, али природа нам нуди симболе снаге и доминације над нама самима. Али људи су они који нам пружају сигурност и љубав за животом, док нас енергија космоса подржава и држи у скоро материнском загрљају", истиче Маринела Ларатро.

"Још једна збирка стихова која слави љубав, мир, слогу, пријатељство, и изнад свега, близину између Италије и Србије, између ова два братска народа", рекла је Тодора Шкоро.

"Ова збирка песама је мост између Србије и Италије, који градим скоро три деценије. То је савим довољно јасна метафора и нема потребе да било шта друго додајем. Захваљујем се Светлани Станојловић и Дејану Митићу из Видовдана на подршци и фотографу, Ненаду Мартиновићу, на верној пратњи и сарадњи. Ова промоција не би успела у тој форми да није било њихове музичке помоћи и подршке", рекла је Рада Рајић Ристић.

О овом књижевном скупу писале су и локалне дневне новине Il giornle di Vicenza.