Мејбл Грујић - велика добротворка у Великом рату

Рођена је у Западној Вирџинији 1881. године и још као беба остала је без мајке. Можда је њу та празнина из детињства и натерала касније да брине о сирочићима, слабима и угроженима.

Први Србин, кога је Мејбл у животу упознала био је Никола Тесла. Видела га је и са њим поразговарала у Чикагу 1893. године на Светској изложби посвећеној 400-годишњици Колумбовог открића Америке. Њен отац био је инжењер и пријатељ Вестингхаусов, па је тако и тринаестогодишња Мејбл присуствовала великој његовој и Теслиној победи над Едисоном у чувеном „рату струја".

За време Теслиног предавања угашено је светло и севнуле су муње. „Громовник" Тесла осветлио је изложбу, а потом упитао девојчицу Мејбл шта јој се допало? Одговорила је: „Ви и ваше муње".

Можда је баш тај тренутак био печат који је предодредио да Мејбл касније постане учесник и сведок великих историјских догађаја у Србији.

Када је имала 21. годину, на једном балу у америчком посланству у Атини, Мејбл је срела свог будућег супруга, дипломату Славка Грујића, Јевремовог сина - тада отправника послова српског посланства, који је докторирао права на Сорбони.

По интелектуалном поносу, Славко ју је, на први поглед, подсетио на Теслу. Путујући са супругом Славком Грујићем од Солуна до Београда те 1902. године, Мејбл се заљубила у српску народну ношњу. Касније је Њујорк тајмс објавио њену слику у призренској ношњи.

Када се Мејбл удала за Славка Грујића, Србија је још увек била под турском влашћу. Славко је од Мејбл био старији више од 10 година, али су њих двоје, а и остали из њихове генерације, одрасли и остарили тек после искуства Великог рата.

После пет векова понижења под Османском окупацијом, Србија се нашла на удару велике Аустро-Угарске монархије, у рату коме се нико није надао.

Због убиства престолонаследника Фердинанда у Сарајеву, у Србији је страдало 94 хиљаде војника и небројено цивила, па је земља на крају Великог рата остала без 68 одсто мушке популације између 25 и 55 година старости.

У Великом рату страдање српског народа досегло је епске размере, и такво страдање у цивилизацији нема историјског премца.

Готово је до потпуног уништења доведен српски народ, коме припада и Тесла, који је човечанству поклонио струју.

Све дотадашње српске жртве кроз ратове, почев од Карађорђа који се дигао против Турака, па преко балканских ратова, нису имале у свету такав одјек као повлачење српске војске и народа на челу са краљем Петром кроз Албанију.

Међу њима нашли су се и Славко Грујић и његова супруга Мејбл. За четири године Великог рата, ова Американка, српска снаха, прикупљала је помоћ у Америци за Србију и 20 пута паробродом прелазила океан, како би донела помоћ за своју усвојену и напаћену земљу Србију.

У својој старој домовини Америци, Мејбл Грујић водила је одлучујућу кампању у прикупљању помоћи Србији. Сарађивала је са почасним конзулом Србије у Америци и научником Михајлом Пупином.

Мејбл је основала Српски болнички фонд путем кога је стигла велика помоћ српским рањеницима. Допринела је да у Београд, на самом почетку Великог рата, стигне велика америчка мисија на челу са доктором Едвардом Рајаном. Основала је Српски пољопривредни фонд, набављала семе за сетву, ангажовала Американке да плету чарапе и џемпере српској војсци, у угледним америчким круговима основала је фондове за припрему пакета за српске војнике на Солунском фронту и помагала самохраним породицама и српским студентима. Године 1915. основала је болницу за бебе у Нишу, која је радила у незамисливо тешким условима. Показала је свету да Србија није земља дивљака, како су је лажно представљали Аустријанци у својој осветничког похлепи. Мејбл је допринела да Американци имају разумевање и симпатије према српској патњи.

Многи Американци са радошћу су слали помоћ Србији. После голготе 1917. године, коју су преживели Србија и српски народ, Мејбл је основала болнички фонд за помоћ српским породицама и том приликом је скупила више од 100 хиљада долара.

И по завршетку Великог рата, Мејбл је несебично радила и успевала да донеси огромну помоћ Србији. Њено доброчинство трајало је све до краја њеног живота. Године 1922. прикупила је 100 хиљада долара за зидање библиотеке Светозар Марковић у Београду.

Наша књижевница Маја Херман Секулић написала је о Мејбл Грујић сјајан роман Ma Belle. То је књига о животу супруге угледног српског дипломате Славка Грујића, дело посвећено Американки, жени која је била један од највећих добротвора српског народа у раздобљу више од пола века, од Балканских преко Првог и до после Другог светског рата.

Мејбл Грујић је говорила да јој се много допало што је њен супруг Славко, други Србин кога је срела у животу, почео да је зове Мабел, што значи „моја лепотица".

Српски народ овој Американки и америчком народу тог времена дугује неизмерну захвалност.