Проф. др Михај Радан добитник Повеље Матице српске
Један од добитника Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2017. годину је и проф. др Михај Радан. Ово признање додељено му је за допринос очувању српског језичког идентитета и српске језичке културе у Румунији.
У саопштењу Матице српске пише да је жири за доделу Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе у саставу: проф. др Вељко Брборић, др Миодраг Матицки, председник Жирија, академик Слободан Реметић и проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Срето Танасић, једногласно донео одлуку да се Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2017. годину доделе следећим заслужницима:
1. Српска православна црква за вишевековне доприносе неговању српскога језика, његових изражајних могућности, ћириличког писма, као и очување српскога народа;
2. Академик Предраг Пипер за укупни допринос српској нормативистици и неговању српске језичке културе;
3. Проф. др Михај Радан за допринос очувању српског језичког идентитета и српске језичке културе у Румунији.
Проф. др Михај Радан је рођен 20. септембра 1954. године у Карашеву (караш-северинска жупанија). Похађао је основну школу у Карашеву (1961-1969), а гимназију на српској секцији при Лицеју број 1 у Темишвару (1969-1973). Од 1973. до 1976. године радио је као неоспособљени професор у Општој школи у Карашеву.
Високо образовање је стекао на Факултету страних језика, одсек за српскохрватски језик и књижевности у Букурешту (1976-1980). По завршетку студија био је професор у Општој школи у Карашеву (1980-1990) и уредник у часопису "Књижевни живот" у Темишвару (1990-1994). Од 1994. године ради на Катедри за словенске језике Филолошког факултета у Темишвару, на почетку као предавач, а данас као ванредни професор. Предаје, "језичке предмете" на одсеку за србистику.
Учествовао је на летњим течајевима и семинарима у Загребу (1978, 1986, 1990), Београду и Новом Саду (1979, 1992, 1994) Задру (1979) и Софији (1995). М.Р. је усмерио свој научно-истраживачки рад на истраживање карашевских говора и српско-румунских културних, књижевних и лингвистичких односа. Године 1999. је докторирао на Универзитету у Букурешту дисертацијом Карашевски говори данас. Сарађује у српским и румунским листовима и часописима "Банатске новине", односно "Наша реч", "Књижевни живот", "Темишварски зборник", "Romanoslavica", "Analele Universităţii din Timişoara", "Probleme de filologie slavă" "Савременик" "Гласник етнографског института" и др.
Посветио се и проучавању карашевске етнографије. Неке је радове из свог домена излагао и на међународним симпозијумима у Румунији и у матичној земљи. Радове из дијалектологије и српско-румунских односа представио је на националним и међународним српско-румунским, односно румунско-српским симпозијумима. Члан Удружења слависта у Румунији и члан-сарадник Матице српске. Такође је члан уредништва "Темишварског зборника" и "Књижевног живота". Пише на српском и румунском језику. Досад је објавио три стручне књиге, тридесетак научних чланака и расправа и више осврта. О његовим књигама писали су Небојша Поповић, Живко Милин, Иво Мунћан, Марин Бука, Лучијан Миклауш и др. Михај Радан је укључен у лексикон Срби у свету - ко је ко 1996/99.
Живи и ради у Темишвару.
(Биографија преузета са сајта banaterra.eu)
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар