Проф. др Михај Радан добитник Повеље Матице српске

У саопштењу Матице српске пише да је жири за доделу Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе у саставу: проф. др Вељко Брборић, др Миодраг Матицки, председник Жирија, академик Слободан Реметић и проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Срето Танасић, једногласно донео одлуку да се Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2017. годину доделе следећим заслужницима:

1. Српска православна црква за вишевековне доприносе неговању српскога језика, његових изражајних могућности, ћириличког писма, као и очување српскога народа;

2. Академик Предраг Пипер за укупни допринос српској нормативистици и неговању српске језичке културе;

3. Проф. др Михај Радан за допринос очувању српског језичког идентитета и српске језичке културе у Румунији.

Проф. др Михај Радан је рођен 20. септембра 1954. године у Карашеву (ка­раш-северинска жупанија). Похађао је основну школу у Карашеву (1961-1969), а гим­назију на српској секцији при Лицеју број 1 у Темишвару (1969-1973). Од 1973. до 1976. године радио је као неоспо­собљени професор у Општој школи у Карашеву.

Високо образовање је стекао на Фа­култету страних језика, одсек за српскохрватски језик и књижевности у Букурешту (1976-1980). По завршетку студија био је професор у Општој школи у Карашеву (1980-1990) и уредник у часопису "Књижевни живот" у Темишвару (1990-1994). Од 1994. године ради на Катедри за словенске језике Фило­лош­ког факултета у Темишвару, на почетку као предавач, а данас као ванредни професор. Предаје, "језичке предмете" на одсеку за србистику.

Уче­ствовао је на летњим течаје­вима и семинарима у Загребу (1978, 1986, 1990), Београду и Новом Саду (1979, 1992, 1994) Задру (1979) и Софији (1995). М.Р. је усмерио свој научно-истраживачки рад на истра­живање карашевских говора и српско-румунских култур­них, књижевних и лингвис­тич­ких односа. Године 1999. је докторирао на Универ­зите­ту у Букурешту дисертацијом Карашевски говори данас. Сарађује у српским и румун­ским листовима и часописима "Банатске новине", односно "Наша реч", "Књижевни жи­вот", "Темишварски збор­ник", "Romanoslavica", "Analele Uni­versităţii din Timişoara", "Pro­ble­me de filologie slavă" "Савре­ме­ник" "Гласник етнографс­ког института" и др.

Посве­тио се и проучавању карашев­ске етно­графије. Неке је ра­до­ве из свог домена излагао и на међународним симпозију­ми­ма у Румунији и у матичној земљи. Ра­дове из дијалек­то­логије и срп­ско-румунских односа пред­ста­вио је на на­ционалним и међу­народним српско-румунс­ким, односно румунско-срп­ским сим­позију­мима. Члан Удружења слависта у Руму­нији и члан-сарадник Ма­тице српске. Та­кође је члан уред­ништва "Те­мишвар­ског збор­ника" и "Књижевног живо­та". Пише на српском и ру­мун­ском јези­ку. Досад је обја­вио три стру­чне књиге, три­де­сетак науч­них чланака и рас­права и више осврта. О ње­го­вим књи­гама писали су Не­бојша По­повић, Живко Ми­лин, Иво Мунћан, Марин Бука, Лучи­јан Миклауш и др. Михај Радан је укључен у лексикон Срби у свету - ко је ко 1996/99.

Живи и ради у Темишвару.

(Биографија преузета са сајта banaterra.eu)