Жребом постали Срби

„Жребом смо извиклу Србију, за коју су моја деца први пут чула. У оквиру Интернационалног сусрета одржаће се и фудбалско првенство у малом, а свака школа ће да представи земљу своје репрезентације са једним штандом. Како смо „постали Срби" почела је и претрага где да сазнамо нешто више о тој земљи и њеним људима. Обратили смо се Централном савету Срба у Немачкој (ЗСД) за помоћ", објашњава учитељица разредне наставе петог разреда, Софи Краузе.

Школарцима је јавним саобраћајем требало више од сат времена да стигну до амбасаде Републике Србије у Берлину. Таман толико колико је потребно да се авионом лети до те земље на Балкану, како је објаснио Милош Стипић, други сектар при амбасади Републике Србије. Он је деци објаснио задатак једне амбасаде и послове којима се он бави.

Драгана Николић, координатор ЗСД-а за Берлин је радозналим малишанима описала како деца живе у Србији, шта воле да једу и коју музику слушају. Она је на крају позвала децу на дегустацију: на ћевапе и кокту.

Милана Ракић, уцетљица Допунске наставе на српском језику, испричала је како је настала ћирилца и показала ћирилична слова. На крају часа, свако дете је знало да своје име напише писмом Срба. Она је свим учесницима уручила као поклон дизајнирана ћирилична слова која су за своје вршњаке припремила деца Допунске наставе у Берлинској општини Темпелхоф. Милан Чобанов, председник ЗСД-а објаснио је деци одакле Срби у Немачкој и како је фудбал стигао у Србију.

На крају су малишанима подељени дресови са грбом и натписом „Србија", српске заставице и рекламни материјал Туристичке организације Србије. Другим речима, деца су комплетно била припремљена за пут за Пољску, да тамо у најбољем светлу представљају земљу за коју до тада нису ни знала да постоји.

„Фудбал је почео да се игра у Енглеској још 1860-е године и постепено се ширио Европом. Тако је у тадашњој Немачкој царевини основан 1888-е године први фудбалски клуб (BFC Germania). У тадашње време многи имућни Срби слали су своју децу у Аустро-Угарску, Швајцарску или Немачку на студије. Међу њима су били студенти Хуго Були и Андра Николић. Обојица су играли за време својих берлинских студија фудбал у Германији чији се терен налазио на подручју данас већ бившег берлинског аеродрома Темпелхоф. Они 1891. оснивају у Београду гимнастичко друштво Соко.

Пет година касније (1896) Були у Србију из Берлина доноси прве фудбалске лопте, Соко отвара секцију фудбала и тренирају на Калемегдану пред запањеним очима Београђана. Були је касније основао Фудбалски савез Краљевине Србије који је прерастао у онај у Краљевини Југославији. Фудбалу је остао веран до краја живота, када су га у Београду 1941. године као српског Јевреја са целом његовом породицом стрељали немачки окупатори", навео је Чобанов.

„Новинари нас често питају у Србији на који начин то српска дијаспора помаже матици. Мени је увек јасно да они питају за паре. Често међутим превиде да се помоћ не може рачунати само у парама. На пример, кроз овакве сјајне мале приче. Ово је такође помоћ! Помоћ у креирању позитивног имиџа Србије. Десет оваквих прича могу да имају ефекат колико један закуп сајамског простора на неком туристичком сајму. Трошкови су далеко мањи, а ефекат трајнији. Овде је било 25 ученика с два наставника. Пођимо од тога да ова деца имају још 50 родитеља и још толико бака и дека. Одушевљено ће вечерас да причају о њиховом „доживљају у Србији".

У Пољској ће их у српским мајицама видети више ститина малишана и васпитача. Ако су се у тих сат времена у амбасади Србије добро осећали, ако су им пријали ћевапи и кокта, ако су запамтили барем нешто од реченог онда су у најмању руку постали мали амбасадори Србије. Они ће Србију и српски народ да задрже у позитивном сећању, и то је важно", објашњава Драгана Николић мотиве ЗСД-а да се бави и оваквим активностима у корист имиџа Србије.