Прекогранична сарадња Хрватске, Србије и Мађарске

На конференцији је представљен пројекат Unfolding the Danube Hub for Mutual Understanding and Economic Prosperity који је покренула организација Europa Zentrum Baden-Wurttemberg из Штутгарта. Партнери на пројекту су организације из Хрватске, Србије, Мађарске и Немачке, а пројекат ће трајати до октобра 2018. године, када се планира представљање резултата на конференцији у Бугарској.

„У овом веома важном пројекту за нашу регију судјелује и Еуропски дом Вуковар који ће координирати активности на локалном нивоу. Након ове конференције радиће се обука за тренере коју ће проћи млади људи из Хрватске, Србије, Мађарске и Њемачке, а они ће у липњу и рујну ове године проводити грађанске дијалоге у заједници, прво у Вуковару, а потом у Бачкој Паланци. Овим желимо потакнути комуникацију међу грађанима с којима ће се искуствено повезивати млади људи из четири државе. Сматрам да су предности прекограничне сурадње то што говоримо локалним језицима којима се можемо разумјети, географски смо добро повезани и највећа предност је Дунав који нас све спаја. Посљедице рата су успориле развој локалне заједнице у пограничном подручју и због тога кроз господарску сурадњу можемо превазићи трауме и потешкоће, те допринијети ревитализацији нашег подручја. У овим процесима улога грађана је кључна, јер без људи се заједнице не могу развијати", рекла је извршна директорка Европског дома Вуковар Дијана Антуновић-Лазић.

На конференцији је говорила начелница Управног одјела за господарство и регионални развој Вуковарско-сремске жупаније Зринка Чобанковић, која је најавила скоро отварање прекограничне сарадње са Босном и Херцеговином и Црном Гором.

Пројекат Unfolding the Danube Hub for Mutual Understanding and Economic Prosperity представио је директор невладине организације Europa Zentrum Baden-Wurttemberg, Florian Setzen. Он је рекао како су циљеви пројекта између осталог подстицање комуникације међу становницима пограничних регија, подстицање међународне сарадње у Дунавској регији, јачање локалних и регионалних прекограничних мрежа за изградњу међусобног поверења те за заједничке подухвате у подручју малог и средњег предузетништва, као и промовисање сарадње јавне управе и осталих сектора у пограничним регијама између Хрватске, Мађарске и Србије на Дунаву што ће потенцијално допринети отварању нових радних места.

О улози грађана, грађанском активизму на прекограничној разини, потенцијалима и изазовима расправљала је пројект менаджер француско-немачке организације Еуро-Институт Кехл из Келна, Маргот Боннафоус. Она је истакнула пример добре прекограничне сарадње на подручју Горње Рајне на француско-немачко-швајцарској граници, те нагласила како су грађани у Немачкој укључени у процес доношења важних одлука у подручјима јавног превоза, друштвених или културних питања и осталих тема које су од значаја за локалну заједницу.

Пример добре праксе на локалном нивоу презентовао је водитељ пројеката Развојне агенције Вуковарско-сремске жупаније Крунослав Српак. Он је подсетио да је жупанија израдила пројекат DR SHARE који је настао у циљу смањења последица, интензитета и учесталости природних катастрофа и великих несрећа с циљем заштите становништва, околине и имовине, кроз дељење најбоље праксе која промовише заједничко разумевање у међусекторској и прекограничној процени ризика.

Одрживост појединих пројеката у Вуковару анализирао је директор Развојне агенције Вуковар Давор Фориш. Он је навео пример развоја новог туристичког производа Еко-етно центар Адица Вуковар, који је допринео одрживом друштвено-економском развоју Вуковарско-сремске жупаније, као и побољшању и ширењу локалне туристичке понуде на подручју града Вуковара. Пројекат је осмишљен заједничком сарадњом општине Бачки Петровац и Туристичке заједнице града Вуковара. Фориш је подсетио на изградњу Пословно-иновацијског центра БИЦ у Вуковару који је омогућио стварање предузетничке инфраструктуре и отварање нових радних места као и на пројекат Спајалица Градске књижнице Вуковар, којим су креиране нове услуге за младе људе у Вуковару.

 Ефикасна прекогранична сарадња у регији

У другом делу конференције отворена је панел расправа о томе како постићи ефикасну прекограничну сарадњу у регији. Сви учесници панел дискусије су указали на проблем људских ресурса, недостатка стручних људи у припреми и писању пројеката као и на немогућност проналажења правих партнера и одрживости пројеката.

Директор Агенције локалне демокрације Осијек Миљенко Турнишки је казао како још увек имамо проблема са повлачењем средстава из ЕУ фондова.

Прочелница Управног одјела за културу и туризам Града Вуковара Марина Секулић је истакла важност доношења Дунавске стратегије коју је Хрватска усвојила, а којом је обухваћено 14 држава дунавског речног слива. Дуж дунавске регије живи преко 110 милиона становника који имају готово исте проблеме. Ова стратегија има за циљ повезивање и јачање дунавске регије као и очување околиша унутар ње.

О развоју креативних индустрија дискутовала је председница Хрватског друштва културног туризма CroCulTour Јасенка Рицл. Она је казала како је до сада реализовала бројне пројекте на подручју културног туризма, а да потенцијал развоја види у еко рути између Хрватске и Србије.

Шефица службе за скупштинске и извршне послове Општине Бачка Паланка Станислава Малић-Гостовић је упознала учеснике конференције са стањем у овој општини.

„Бачка Паланка је једна од двадесет најразвијенијих општина у Србији која нажалост има негативан природни прираштај. Пошто је Србија у процесу приступања Европској унији, ми смо закључили да је кључ успеха и одрживог развоја у квалитетним прекограничним пројектима. Желимо да од општине Бачка Паланка направимо пожељно место за живот. За нас пројекте ради Канцеларија за локални економски развој Општине Бачка Паланка и Регионална развојна агенција Бачка из Новог Сада. Што се тиче прекограничне сарадње, са суседном Мађарском нисмо реализовали ни један међународни пројекат, а сарадња са Хрватском такође није далеко одмакла. До сада смо успешно завршили пројекат Унапређење међународне бициклистичке руте Дунав у сарадњи са Вуковарско-сремском жупанијом, али мислим да морамо више радити на прекограничној сарадњи. Наш циљ је научити како писати и проводити пројекте који системски решавају ствари", закључила је Гостовић.

Важност људских ресурса разматрао је водитељ развојних пројеката Развојне агенције Вуковар Давор Гарбац. Он је поручио да је код пројеката најважнији људски фактор те да сваки пројекат треба бити функционалан за целокупну заједницу.