У Вуковару представљена Епархија осјечкопољска и барањска

Епархија осјечкопољска и барањска је једна од пет епархија Српске православне цркве на подручју Републике Хрватске, чији је рад обновљен 1991. године на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, одржаном у Београду.

"У историји Осјечкопољска и барањска епархија позната је под неколико назива: печујска, сечујска, сигетска, мохачка, сечујскоосечка, мохачкосигетска, а добијала је име углавном по седишту извесног њеног епископа и по територији коју је захватала. Осечкопољска епархија, у саставу Славонске епархије, у доба Софронија Јовановића постала је осечкопољски протопрезвитеријат, са 17 места, у којима је било 802 дома и 19 свештеника.

По многим местима у том периоду подизане су цркве од цигле и камена, црквама су дати нови антиминси, а постављени су и тутори који су бринули о храмовима, њиховим приходима и потребама. Уређивана су и ограђивана гробља. Владика Софроније обилазио је парохије и освећивао нове и већ раније саграђене цркве, које још нису биле троносане. Увек се потписивао као епископ пакрачкославонски и осечки. Било је то златно доба Осечкопољске епархије, иако је била у саставу Славонске епархије, а период епископа Софронија било је доба великог напретка и црквеног живота на овим просторима, те уређења и подизања духовне културе српског народа.

Након смрти епископа славонског Софронија Јовановића, Осечко поље и Осечкопољска епархија припојени су Архидијецези карловачкој у јануару 1758. године. То је било време митрополита Павла Ненадовића, који је био одличан познавалац прилика у Осечкопољској епархији, јер је као егзарх учествовао у њеном припајању Карловачкој архидијецези 1733. године. Овом одлуком Осечкопољска епархија остала је у саставу Сремске архидијецезе све до 1991. године.

Из Осечког поља, том приликом, изузета су места Чепински Мартинци, Погановци и Будимци, који су остали у саставу Славонске епархије. За време редовног мајског заседања Светог архијерејског сабора 1991. године тројица епископа: сремски Василије, славонски Лукијан и бачки Иринеј подносе Светом архијерејском сабору заједнички предлог о васпостављању Епархије осечкопољске и барањске. 22. маја 1991. године, Свети архијерејски сабор је донео одлуку о васпостављању Осечкопољске епархије, чијој територији је додата и Барања.

У састав васпостављене Епархије осечкопољске и барањске улазе: Архијерејско намесништво вуковарско и Архијерејско намесништво осечко из Епархије сремске, Архијерејско намесништво барањско из Епархије бачке, те парохије и црквене општине: Мајар, Паучје, Брачевци, Бела Лоза, Будимци, Погановци и Валпово из Епархије славонске. Сутрадан по васпостављању Епархије осечкопољске и барањске 23. маја 1991. године, Свети архијерејски сабор је изабрао и првог епархијског архијереја за нову епархију. Избор је пао на високодостојног архимандрита Лукијана, настојатеља манастира Бођани", испричао је Влаовић.

Влаовић је подсетио на то да је устоличење епископа Лукијана обављено у храму Светог Великомученика Димитрија у Даљу, уочи Преображења, 18. августа 1991. године. Овог догађаја сећају се и неки свештеници који су тада били на овим просторима. Један од њих саопштио је зашто је устоличење било у Даљу.

„Седиште Епархије требало би бити у Осијеку. Међутим због ратних дејстава на овом подручју, привремено седиште новоизабраног епископа Лукијана биће у Патријаршијском двору у Даљу. Другим речима, наш епископ биће као подстанар."

Према речима Влаовића устоличење епископа Лукијана било је под јаким обезбеђењем југословенске војске и територијалне одбране.

"Убрзо је почео и прави рат и то ужасан и страшан. За све ово време епископ Лукијан није могао никуда ићи по Епархији како би се упознао са стањем, какав је свештенички кадар, састав и број. Није могао сагледати стање у црквеним општинама, јер је рат владао на читавом подручју поверене му Епархије", додао је Влаовић.

Након успостављања Епархије и именовања новог епископа, Патријаршијски двор и постојеће патријаршијско имање у Даљу дато је на кориштење и управљање Епархији осјечкопољској и барањској.

"Патријаршијско имање у Даљу, после Аграрне реформе и национализације од стране државе, састојало се од 50 хектара оранице и шуме у атару Камариште преко Дунава, у Бачкој, а добијен је и један виноград на Чворковцу у Даљској планини, површине 3 катастарска јутра. Имовина на територији Бачке није дата на управљање васпостављеној Епархији, већ је и надаље остала под контролом Патријаршијског управног одбора. Васпостављењем Епархије осечкопољске и барањске 1991. године и доласком епископа Лукијана, предузети су значајни радови на санацији двора, враћање првобитног изгледа и славе овог историјски значајног здања. Патријаршијски летњи дворац служи као резиденција епископа осјечкопољског и барањског. Поред просторија за становање епископа, ту су и канцеларије епископа, сала за седнице и братске састанке свештеника", истакао је Влаовић.

 Духовни живот Епархије осјечкопољске и барањске

Осјечкопољска и барањска епархија данас има четири архијерејска намесништва: Барањско, Осјечко, Вуковарско и Боровско. Епархија има само један манастир, у Даљској планини, посвећен Успењу Пресвете Богородице. На простору Епархије тренутно ради 39 свештеника, 4 ђакона и 3 монаха. Веронаука се учи у свим основним и средњим школама где ученици похађају наставу по програмима за националне мањине.

Епархијски секретар протојереј-ставрофор Милован Влаовић је рекао да је Епархија осјечкопољска и барањска једна од најорганизованијих епархија, са највећим бројем свештеника, црквених општина и верника иако је територијално најмања.

"По томе се разликујемо од остале четири епархије у Републици Хрватској. Друге епархије су у тежој позицији од наше, јер имају мање верника и свештеника. Живот епархије је организован према Уставу Српске православне цркве, према којем се живи и влада. Свештеници су према Уставу цркве дужни да богослуже, то је њихова прва и најважнија дужност а онда да испуњавају и све остале дужности које им следују према црквеном закону. Можемо бити задовољни обновом цркава и парохијских домова на подручју наше епархије, јер су у великом броју обновљени. Тренутно су у изградњи две нове цркве на местима где раније нису постојале, у Борову Насељу и Силашу а граде се и две нове цркве у Барањи. У Чепину имамо порушену цркву која није обновљена и за коју се припрема пројектна документација. Такође, има неколико сакралних објеката који су препуштени зубу времена и пропадају, тако да можемо рећи да су неке цркве делимично, а неке у потпуности обновљене. На простору Епархије осјечкопољске и барањске постоји 61 црква и 47 парохија.

Што се тиче свештеничког подмлатка, могу рећи да не оскудевамо. Имамо довољан број свештеника, чији је просек година 40. Занимање наших ђака за студиј Богословије је велик. Тренутно у Епархији имамо и једну жену, дипломирану теологињу која предаје веронауку. Свештенички позив је тежак, мукотрпан и захтеван али ако се ради из љубави онда је све лакше. Када сам ја студирао Богословију, живели смо у неком другом времену, када је црква била на маргинама друштва и било је тешко школовати се. Данас, црква води један активан живот, па је лакше студирати а и држава помаже школовање свештеничког кадра.

Нажалост, однос рођених и умрлих на подручју Епархије данас је несразмеран, па је све мање крштења а све више сахрана", закључио је Влаовић.

Он је најавио да се именовање новог епископа Епархије осјечкопољске и барањске очекује у мају након заседања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у Београду. Тренутно Епархијом администрира епископ бачки Иринеј, који је на то место постављен 26. маја 2017. године након смрти епикопа Лукијана.