"Гастарбајтерске приче" крајем године на РТС-у

У питању је 16 епизода од по 50-так минута које ће се бавити животом гастарбајтера на релацији Србија - Беч, који су махом из источне Србије, док је главни јунак из околине Панчева.

"Био сам инспирисан његовим занимљивим романом "Сумрак у бечком хаустору" и изузетном монодрамом коју је направио по мотивима тог романа. Дарко Марков је окупио занимљиву екипу аутентичних бечких гастарбајтера са којима прави представе и путује по Бечу и Србији", испричао је Ђорђевић.

Све то му је послужило, како каже, као "драматуршка кичма", да би радећи на филму и серији "ушао дубље у њихове животе".

"Они с времена на време посећују врачару и без консултације са њом, не предузимају важније животне кораке. Има доста те црне и беле магије и бежања од стварности, а с друге стране креативног приступа стварности у смислу тог уметничког посла којим се ти натуршчици баве радећи на представама", објашњава Ђорђевић.

Главни ликови су бечки таксисти, који су дошли из Србије у престоницу Аустрије пре тридесетак година.

"То није прва генерација гастарбајтера, али живе на маргини, одбачени од аустријског друштва, неуклопљени. Живе заправо разапети између Србије и Аустрије. Та близина Србије је један од фактора који је утицао на то да се они никад не уклопе сасвим у аустријско друштво", приметио је Ђорђевић.

Они могу у петак, када заврше са пословима у Бечу, да се спакују и брзо буду у свом родном крају, али, како наглашава редитељ, временом они су постали странци у Србији јер су се отуђили од живота својих комшија, а странци су и у Аустрији.

"То је занимљива трагикомична прича о људима који живе разапети између завичаја и иностранства", рекао је Ђорђевић.

Каже да му је било битно да истакне њихову усамљеност и бежање у магију, да ослика однос аустријског друштва према њима.

"Њихова посвећеност магији говори о њиховој неуклопљености у аустријско друштво. На неки начин то је ироничан однос према европским идеалима и вредностима, јер они као да их не признају, као да не верују у њих, можда и са разлогом, и одлазе у своју паганску прошлост, оно исконско", рекао је Ђорђевић.

Наглашава да није критички орјентисан према њима и да су све то добри људи, са врло занимљвим ззивотним причама, који су натерани на маргину или су просто сами себе ставили на маргину.

"Филм је осмишљен као докудрама. Ту немамо интервјуе пред камером, већ заиста драмске ситуације и много тога што је снимљено су заправо поновљене ситуације из њихових живота и они се одлично сналазе пред камером. Тако да је то филм који је на граници између документарног и играног на један веома занимљив, понекад иновативан начин", рекао је Ђорђевић који на том пројекту ради већ три године.

Редитељ, познат по филму "Живот и смрт порно банде", подсећа да је прошле године обележено 50 година од потписивања међудржавног уговора између СФРЈ и Аустрије којим је примљен велики број гастарбајтера, јер су Аустрији били потребни као радна снага.

"Срба има тамо око 200.000. Када би добили статус националне мањине, можда би били преозбиљан политички фактор, због чега и не добијају. У свести просечног Аустријанца је можда још увек атентат на престолонаследника, Први светски рат, рушење царевине и све то учествује у креирању слике просечног Аустријанца према Србима", запазио је он.

Ђорђевић најављује и снимање новог филма за крај године.

"То је филм који се дешава у малом одумирућем граду у Србији. Фабрика се затвара, радници остају без посла и одлазе на мрачну страну. Прво призивају мртве, а онда полако тону у практиковање сатанистичких ритуала, покушавајући да дођу до правде и освете се корумпираним властодршцима у граду. На крају се то претвори у филм освете", открива редитељ.

У том социо-политички ангажованом миксу комедије и хорора, јунаци не практикују црномагијске паганске ритуале, него сатанистичке.

"Било ми је потребно нешто опште, универзално и они практикују те ритуале на аматерски начин покушавајући да дођу до правде која је им је ускраћена. Сећамо се деведестих година када је она медицинска сестра била члан секте Црна ружа, па су спалили бабу испред куће, што је такође био део сатанистичког ритуала. Постоје случајеви бежања на ту мрачну страну", каже Ђорђевић.

Његови јунаци, како објашњава, покушавају да пронађу снагу на тој мрачној страни, одбачени од државе и цркве, али на крају схватају да снага није ни у ђаволу, ни у богу, него у њима самима.

"Данас човек у Србији живи веома тешко, мислим да је транзиција била веома нехумана, људи су на ивици. То је процес који траје јако дуго и не би требало везивати га за дневну политику. Просто људи беже у ријалити шоу програме, неки у сан средњега века, а логично је да беже и на ту мрачну страну", додао је Ђорђевић.

Серија "Гастарбајтерске приче" биће емитована на РТС.