Положај жена у Краљевини Србији

Правни и друштвени положај жена у Kнежевини и Краљевини Србији у 19. веку био је прописан Грађанским закоником из 1884. године. О судбини и правима жена у породици одлучивали су њени мушки чланови, очеви, браћа и мужеви.

Неудате жене могле су да заснују радни однос, а удате не. Жене нису могле као мушкари да раде у државним надлештвима, јер је за те послове било неопходно да кандидат достави уверење о одслуженом војном року. Жене су могле радити само на помоћним и мање сложеним и мање плаћеним пословима.

Прва телеграфиткиња у Србији, Јулијана Драгојевићева, запослила се у нишком Телеграфу јануара 1891. године.

Виши чиновници Поштанско-телеграфског оделења Министарства народне привреде, који су одлазили у иностранство на усавршавање у струци, сретали су се са женама које раде у поштама и телеграфима. Предложили су министру Кости Паушановићу да се и у Србији отвори Поштанско-телеграфска школа за жене. Настава је кренула септембра 1891.

Опозиција у Србији на заседању Народне скупштине 24. 02. 1892. године, оштро се успротивила министру Кости Паушановића, који је прекршио Грађански законик увођењем телеграфског курса за жене, уз образложење да телеграфима циркулишу најзначајније службене и државне тајне, а жене нису у стању да их чувају па ће одмах и чаршија све сазнати.

Услови за пријем у прву поштанско-телеграфску школу за жене били су да је кандидаткиња Српкиња, да није млађа од 16 и старија од 25 година са завршена четири разреда државне реалне гимназије или 5 разреда Више женске шклоле и да обавезно има дозволу родитеља.

На конкурс се пријавило стотину кандидаткиња, а примљено их је 76. Настава је трајала годину дана и на завршном испиту наставници су били иодушевљени знањем ученица.

Ове поштанске чиновнице упућена су на радна места у Београд, Обреновац, Пожаревац, Велико Градиште, Јагодину, Шабац и Крагујевац.

Пре почетка Првог светског рата 1914. године наређена је евакуација Београда. Влада, Народна Скупштина, Народна банка, Државна архива и Прес биро - прешли су у Ниш.

Врховна команда пребачена је у Крагујевац. Шеф Телеграфа врховне команде Марко Протић преузео је од управника Крагујевачке поште команду над Телеграфом.

Телеграмом, који је стигао 28. јула 19914. у 11 часова Аустроугарска је објавила рат Србији. Телеграм о објави рата примила је Крагујевчанка телеграфисткиња Ружица Петровић.

Истог дана, када је рат објављен, запловила је Дунавом и Савом Аустроугарска дунавска флота која је у свом саставу имала ратне бродове са учвршћеним топовима и митраљезима - мониторима.

У току ноћи почело је бомбардовање Београда топовима са Монитора, а после поноћи и тешком артиљеријом са Бежанијске косе.

Старци, жене и деца евакуисани су из града. Ван града, у позадини налазила се Дунавска дивизија првог позива, која је бранила Београд, у коме су остали само комите, добровољци, трећепозивци и жандарми.

Непријатељска артиљерија могла је да добаци у готово све делове града.

За време гранатирања, телефонисткиње у Главном телефону храбро су се држале и нису напуштале своја радна места.

Фотографије су из каталога ПТТ Музеја, припремљен за трибину одржану поводом 125 година жена у ПТТ саобраћају 1892-2017.

број коментара 0 пошаљи коментар