Првокласна роба на књижевној пијаци

За живота професора Мирољуба Јоковића његов деликатни осећај за сваку написану и изговорену књижевну реч није увек био по вољи многима, па је у књизи „Стрма раван" и дао упутство за читање:

„Читаоче, буди невин, али не и наиван, читај, јер је читање и начин постојања, буди спреман на живот без идола, обожавања, похлепе и фалсификата, јер илузије одавно више нису никоме потребне".

Проф. др Мирољуб Јоковић, есејиста и књижевни критичар био је професор Београдског универзитета. На Филолошком факултету, где је завршио студије компаративне књижевности, одбранио је 1987. докторску дисертацију.

Неколико година радио је у Шпанији, Енглеској, Америци и Француској, где је 1990. по други пут докторирао.

О делу „Имагинација историје" професора Јоковића, овог великана српске књижевности, на трибини у Култура путем поште у ПТТ музеју у Београду, организатор, уредник и водитељ је био Жељко Сарић, књижевник и виши кустос ПТТ музеја, о теми „Српски и европски роман о Великом рату" дубоко емотивно и потресно говорила је проф. др Ана Стишовић Миловановић.

„Имагинација историје" професора Мирољуба Јоковића, у издању Центра за културу Градац из Рашке, изузетан је допринос српској књижевној мисли. Овим грандиозним делом професор Јоковић је показао да ће се српским жртвама најбоље одужити писци стварајуће живе слике претешког прошлог времена.

У овом делу професор Јоковић осврнуо се на још увек недовољан број романа о никада допеваном Великом рату. У „Имагинацији историје" проткана је историјска свест о догађајима од „Дневника о Чарнојевићу", Милоша Црњанског, преко „Шестог дана" Растка Петровића до „Покошеног поља" и „Књиге о Милутину" и Ћосићевог „Времена смрти", једног од најупечатљивијих дела о колективној драми и јунацима нације о којој говори и непознати Болесник, Ћосићев јунак који пише о помору у Ваљевској боници.

Први светски рат за српски народ је вишеструко драматичан. Срби су предузели јединствен подухват у модерној историји: повлачење према мору кроз непроходне планинске венце и беспућа Албаније.

Последице „овог драматичног догађаја су несагледиве: читав један народ је био доведен на границу биолошког уништења, у највећем егзодусу после Наполеонових времена. Током повлачења уништена је готово сва интелигенција народа и њено најмлађе становништво - будућност, у исто време, над најнемоћнијим делом српског народа - старцима, женама, децом испод 13 година, извршен је први геноцид у том веку.

Остатак српске војске и народа који је преживео страхоте овог повлачења, биће спасен на свесрдно заузимање Русије и Фрнцуске, али тек када се схвати да су и њихови стратешки интереси угрожени српском трагедијом.

Професор Јоковић се пита зашто је српски јунак у „руском рулету" за време Првог светског рата био напуштен од савезника, иако се цео жртвовао за њихове циљеве?

Пита се професор Јоковић такође какве су те скривене моћи српског народа да надвлада и најстрашније катаклизме историје европских народа и да се у тој историји задржи? Постоји ли у српској и европској култури свест о томе шта се урадило са српским народом за време Првог светског рата и шта је српски народ урадио за европске народе?

Професор Јоковић каже да су страдања привилеговано поље у коме настају велика књижевна дела. У обимном књижевном остварењу у „Имагинацији историје" професор Јоковић је префињено протумачио, до најситнијих детаља, бројне романе ратне књижевности Великог рата.

У оба светска рата, па и у последњем бомбардовању сви житељи Србије били су као мета и жртве учесници ратних збивања.