Све у корист наше штете

Како би се, додаје лист, осипање зауставило, а мрежа лектората побољшала, три министарства - културе, просвете и спољних послова - формирала су радну групу која треба да се бави овим проблемемом и у чији рад су укључени и професори Филолошког факултета Универзитета у Београду.

"Први задатак је да радна група утврди критеријуме за избор лектора, какво образовање и искуство је потребно", рекао је за "Новости" министар културе Владан Вукосављевић.

Намера је да се уведу правила ко и по којим условима моззе да ради на страним катедрама, на који начин ће њихов рад да буде финансиран и како ће мрежа лектората да изгледа, наводе "Новости".

Надлежност над лекторатима, истиче лист, годинама је била изгубљена између различитих министарстава. Лист преноси да је Србија многе лекторе изгубила на дуже стазе.

"Кад наш лектор оде у пензију или из неког другог разлога напусти радно место, дешава се да на његово место најчешће Хрватска пошаље свог лектора и плаћа његов боравак. Остали смо и без лектората у Москви, Риму, Трсту...Приоритет нам је да прво решимо проблем у тим градовима", наводе "Новости" истичући да Хрватска има око 60 лектора у свету, а Словенија 45.

Како објашњава лист, рад стручњака за језик, према међудржавним уговорима, финансирају државе домаћини, али је проблем што у многим државама тај износ није довољно велики за живот, а има и земаља које не испуњавају свој део обавезе.

Као пример, "Новости" наводе да лекторе грчког језика у Београду финансира Србија, али да Грчка не чини исто, те нема наших држављана на катедрама славистике у Атини и Солуну.

Лист наводи да су многе катедре, где је Србија некада имала своје представнике преузеле наше комшије, највише Хрвати.

Они, наглашава, суфинансирају, а у многим државама и у потпуности финансирају рад својих стручњака за језик, свесни важности ширења сопствене културе и језика.

"Због важности овог посла, 13. децембра одржан је састанак представнка три министарства и формирано је заједничко тело које ће се бавити критеријумима за избор лектора", објашњавају у Министарству просвете.

Осим прописа, додају, приоритет је и да се ресси питање финансирања њиховог рада, да се утврди како изгледа мрежа лектората и како је треба ширити.

Како наводе "Новости", план је да држава суфинансира лекторе у државама где не добијају новац за живот од универзитета домаћина, као и да у целости плаћа боравак тако где процени да је то стратешки веома важно.