Елементарно – слике, графике и цртежи Милана Ђурића

О уметнику као највећем благу једне нације, није говорио само Бетовен. Уметност је та која нуди простор у коме дух може да дише, а без слободе духа, не може бити ни личне, а ни колетивне среће. Нажалост, овакве истине о уметницима углавном постајемо свесни тек када нас они заувек напусте и када више нисмо у могућности да им се лично захвалимо, нити да јавно саопштимо како смо их за живота неправедно запостављали, често вођени својим ситним, тривијалним мотивима, као огледалима нашег несхватања њихове ванвременске мисије.

Судећи по томе да будимпештански сликар и графичар Милан Ђурић још није излагао у галерији Српског културог центра, чији је директор, склони смо да закључимо да се на тај корак није одлучио вођен личном скромношћу, можда и превеликом. Али, на задовољство бројних љубитеља уметности, који су 16. фебруара дошли на отварање његове самосталне изложбе, нешто се ипак променило.

"Сматрао сам да можда не би требало да користим своју позицију директора КДЦСМ-а да бих организовао своје изложбе. То је био мој принципијелни став, а онда су моје колеге констатовале да сам, после толико изложби других аутора, које сам организовао, заслужио да и ја изложим своје радове у овој галерији. Тим пре што ово није једина изложба коју сам имао у протеклих десетак година, већ сам излагао на другим местима. Мислим да је то била добра идеја, јер домаћа публика и људи са којима свакодневно сарађујем, заправо и не знају шта ја то радим. Тако је настала ова поставка, у неком међупростору између две договорене изложбе", рекао је за наш лист Милан Ђурић.

Редовни посетиоци и запослени у Српском културном центру у Будимпешти, кажу да не памте када се последњи пут у тој установи окупио овако велики број љубитеља уметности. Међу присутнима је, како смо уочили, осим припадника српске заједнице у Мађарској престоници, било и много мађарских поклоника Ђурићевог стваралаштва, као и његових колега уметника.

"Ово је један пресек мог рада у протеклих пет до десет година, који обухвата слике и графике. Пошто сам члан Удружења ликовних уметника Мађарске, неки од ових радова су били присутни на појединим групним изложбама. Било је тешко направити пресек и доста тога сам желео да изложим, што није стало у овај простор. Ипак, мислим да треба да будем задовољан, јер смо направили добар пресек мог рада", истиче овај уметник.

Посетиоце изложбе под насловом Елементарно - слике, графике и цртежи, најпре је поздравила Диана Кондић Ђурић, координатор програма у КДЦСМ-у и најавила критички осврт др Ксеније Голуб, историчарке уметности.

"Одавно очекујемо вечерашњи догађај, баш овде у Улици Нађмезе, пре свега због скромности аутора, који све до сада није желео да своје радове излаже у оквиру институције која је захваљујући управо његовом дугогодишњем раду као директора Kултурног и документационог центра Срба у Мађарској, прерасла у озбиљну и успешну галерију савремене уметности у Будимпешти, и тиме и сама донекле носи печат његовог стваралаштва. Али, чини ми се да је управо сада, после успешних излагања у иностранству, између осталог у Франкфурту и Паризу, а последњи пут и у Београду, дошло право време да своја дела коначно прикаже и домаћој публици.

Изложена дела су настајала током последњих 5-6 година, а 2012. била сам у прилици да у Паризу представим његов рад. Тада је излагао у оквиру колективне изложбе Уметничког удружења Kруг, које управо ове године пуни десет година постојања, за које је такође Милан заслужан. Ипак, од тада се много тога променило, и, сем што је Милан постао мало и старији, имао је безброј прилика за размену старих и стицање нових искустава унутар и изван наших граница", рекла је др Ксенија Голуб, а затим се са стручног аспекта осврнула на саме радове, изложене у оквиру ове изложбе.

Она је рекла да је Милан Ђурић првенствено гарфичар, али да исто тако ствара и на пољу сликарства и пластике. Овога пута представља своје цртеже, графике и слике. Упоређујући његова нова дела са оним старијим, критичарка је закључила да је, прва ствар која нам као новост пада у очи, лежерна лакоћа, слобода која се сада примећује у његовим бојама и потезима четкицом.

"Милан се игра бојама које до сада нису биле на његовој уобичајеној палети: бледоплавом, розе, провидном зеленом, које се на платну налазе у разређеном облику, као лаке, акварелске игре. Његове нове слике сада подсећају на илустрације дечјих књига, и то није случајно. Гротеска и њени елементи, који су одувек уочљиви код његових радова, овде више не изазивају страх и негативне асоцијације, него у таквом дечјем облику, сада више подсећају на обешењачки, дечји поглед на свет", рекла је, поред осталог, др Ксенија Голуб.

Поставка у галерији Српског културног центра у Будимпешти биће изложена месец дана, а потом следе изложбе у Паризу, односно Франкфурту. Након тога, како је рекао Ђурић, креће сезона летњих ликовних колонија, а међу њима и она традиционална коју ће, у години свог десетогодишњег јубилеја, приредити Удружење уметника Круг.