Екуменски симпозијум у Бечу

Повод за одржавање овог значајног скупа био је обележавање друге годишњице историјског сусрета патријарха московског и све Русије Кирила и папе Франциска, одржаног 12. фебруара 2016. године у Хавани (Куба), јавља за Програм за дијаспору РТС-а Миодраг Мецановић.

Главни предавачи били су митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), председник Одсека спољних црквених веза Руске православне цркве и кардинал Курт Кох, председник Папског савета за унапређење јединства хришћана.

Најважнија тема била је страдање хришћана на Блиском Истоку, а то је био и главни разлог да се патријарх Кирил одлучио да се састане са папом Франциском на Куби.

Митрополит Иларион је истакао да се Руска православна црква труди да, поред велике хуманитарне помоћи коју шаље хришћанима Сирије, помогне и у обнови црквеног живота у овој страдалној земљи. Велику подршку у томе добија од римокатолика, евангелиста и многих других верских заједница, а посебно је значајна и помоћ руске државе. Патријарх Кирил редовно истиче да је патња хришћана Сирије, уједно и његова лична патња.

Кардинал Кох је нагласио да се Блиски исток без хришћана не сме ни замислити. Био би то не само верски и културни губитак, него и губитак мира и стабилности у целој регији, а то се може спречити само заједничким деловањем цркава.

Кардинал Шенборн је у своме обраћању рекао да се помоћ коју Руска православна црква и Руска држава чине хришћанима Блиског истока мора подржати, јер се у супротном, тамошњи хришћани могу осетити напуштенима и заборавњенима од Запада.

Присутни су били и епископи са Блиског истока који су изнели своје виђење тешког стања у матичним земљама.

Јерменски епископ Армаш Налбандиан, чије је седиште у Дамаску, изнео је бројне статистичке податке о ситуацији у Сирији. Свака врста помоћи за њих представља "знак наде".

Маронитски епископ Јозеф Моуавад говорио је о тешкој ситуацији у Либанону. Ова мала земља од 4 милиона становника, примила је око два милиона избеглица из Сирије и стотине хиљада из Палестине.

Симпозијуму су присуствовали и лутерански бискуп Михаел Бинкер, новоустоличени руски епископ Антониј (Севрјук) задужен за Аустрију и Будимпешту, сиријско-православни митрополит Мар Дионисиус Иса Гирбиз.

Скуп су поздравили и руски амбасадор у Аустрији Дмитриј Љубинскиј, као и представник католичке организације за помоћ страдалним црквама Јоханес Херман.

На конференцији за новинаре митрополит Иларион је изјавио да, за сада, посета папе Русији није у плану.

Кардинал Кох је истакао као велики екуменски искорак између католичке и Руске православне цркве, доношење моштију светог Николе из Барија у Русију, где је, прошлог лета, око 2,5 милиона верника у Москви и Петрограду целивало мошти светитеља.

 Концерт духовне музике

Два дана пре симпозијума, 10. фебруара, кардинал Шенборн и митрополит Иларион су присуствовали грандиозном концерту руске духовне музике, одржаном у познатој бечкој дворани Концертхаус.

Овај концерт је одржан такође поводом сусрета патријарха Кирила и папе Франциска на Куби, а покровитељ је био бечки кардинал Шенборн.

Наступио је, широм света познати, Велики државни симфонијски оркестар Чајковски, под диригентском палицом Владимира Федосејева и чувени Московски синодски хор којим диригује Алексеј Пузаков. Извели су дела Корсакова, Рахмањинофа, Стравинског и митрополита Илариона, који је иначе познат и као веома добар композитор.