Лина, од камена тврђа

У петак 16. фебруара, у циришкој кафе књижари Фреска, публика је имала прилику да упозна Лину, од камена тврђу. Да чују истиниту причу о жени која је симбол наших мајки и бака које су чувале и сачувале своје домове и проследиле снажну поруку времену које долази.

Представа је рађена по роману Јована Д. Петровића, у режији Иване Богићевић Леко, за коју је драматургију урадио Милисав Миленковић, јавља за Програм за дијаспору Виолета Алексић.

Прича долази из околине Петровца на Млави и нико не би могао боље да је представи публици до сјајне Весне Станковић, која је родом из тих крајева. За ову улогу добила је две Златне колајне на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну, награду за најбољу женску улогу у Источном Сарајеву и награду за набољу глумицу фестивала у Корчи. Весна Станковић добитник је златне значке Културно-просветне заједнице Србије за допринос у култури.

"Ја јесам локалпатриота, али сам и космополита, становник света и срећна сам што ме Лина води у толико земаља где могу да упознам дивна места и људе који, као и ви вечерас, поклањате своје време овом тренутку, јер време јесте највећи поклон данашњице као и здравље, као и љубав. А ово вечерас једино тако и можемо описати - љубав. Диван амбијент кафе књижаре Фреска је овој вечери дао посебан акценат, хвала домаћинима и свима вама који сте дошли одасвуда да чујете причу о Лини", рекла је Весна Станковић.

О песми и родном крају разговарали смо и са Божицом Бобом Недељковић, која иза себе има два албума етно и влашких песама у продукцији РТС-а и која за Лину каже:

"Причу о Лини познајем јако добро, ово није само прича о жени из мог краја, ова прича је заиста историјски приказ наших жена тог времена".

У причу је увела Божица Боба Недељковић, која је етно песмом одушевила све госте.

Весна Станковић је расплакала и насмејала публику, али пре свега подсетила на мудрост наших мајки које су морале да издрже све недаће Првог и Другог светског рата, прст судбине и упрте очи околине, сахране и свадбе, да би на тренутак, при крају живота схватиле да је мрак једино мрак кад нема светлости живота, а докле га има вреди борити се, издржати.

Или како то Лина рече: "На свету је камен најтврђи, а од камена тврђи је само човек".

Након великог аплауза, чула се влашка песма у извођењу Божице Бобе Недељковић и Весне Станковић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.